Da li ste znali: Delfini su većinom "dešnjaci"

Oko devedeset procenata ljudi je desnoruko, ali mi nismo jedini kojima su ekstremiteti jedne strane tela sposobniji od onih sa druge. Gorile su „dešnjaci“, kenguri su većinom „levoruki“, a čak i mačke imaju stranu koja im je dominantnija – mada to uglavnom zavisi od njihovog pola. Istraživanja su pokazala da obični kljunasti delfin još izraženije koristi desnu stranu od čoveka.

Da li ste znali: Delfini su većinom "dešnjaci" Foto: Shutterstock

Koautorka studije neprofitne američke organizacije Dolphin Communication Project dr Dejzi Kaplan, nije ni slutila da će tokom istraživanja naići na jedan tako drastičan primer. Sklonost ka upotrebljavanju desne strane, posebno se isticala tokom delfinove potrage za hranom. Ta tehnika se zove crater feeding i podrazumeva da delfini najpre polako plivaju duž okeanskog dna, a zatim iznenada zariju kljun u pesak ne bi li uhvatili ribe koje to ne očekuju. Ime je dobila po krateru koji ostaje u pesku nakon što delfin izroni. Kaplanova i njene kolege primetili su da se delfini svaki put naglo i oštro okrenu pre nego što gurnu kljunove u pesak i ulove plen.

Delfini u Lamanšu ugroženi zbog zagađenosti

Ključno za ovu priču je to da su se delfini u 99 odsto slučajeva okrenuli ulevo. Od 709 okreta zabeleženih između 2012. i 2018. godine, samo četiri su bila u desnu stranu i načinio ih je isti delfin koji je, uzgred, imao neobično oblikovano desno peraje. Ono na šta istraživači ukazuju jeste to da se okretanjem nalevo delfinovo desno oko i uopšte cela desna strana tela približavaju okeanskom dnu. Dakle, desna strana je ta koja ima ključnu ulogu i koja obavlja glavne funkcije kada govorimo o ovakvom načinu ishrane delfina.

Tim istraživača je pokušao da objasni ovu pojavu na više različitih načina. Prvenstveno, pretpostavlja se da je delfinima tako lakše da progutaju plen. Kanal kroz koji prolazi hrana širi je na desnoj strani, budući da im je sam grkljan pomeren ulevo. Uz to, oni proizvode zvuke, tzv. eholocirajuće kliktanje koristeći desnu stranu usta, što dodatno ide u prilog tome da ova strana treba da bude bliža okeanskom dnu.

Ljudi i delfini su jedini sisari koji upražnjavaju seks i radi zadovoljstva

Drugo objašnjenje je povezano sa procesima koji se dešavaju u mozgu. Kao i kod čoveka, na informacije koje obrađuje jedna strana mozga reaguju delovi tela sa suprotne strane. Studija je pokazala da se vizuelni i auditivni procesi većinom odvijaju u levoj hemisferi, što implicira da je za delfina bolje da se služi desnim okom i desnim uhom.

Međutim, ovo nije prvi put da su naučnici pronašli dokaze o učestalijem korišćenju desne strane kod morskih sisara. Sivi i grbavi kitovi imaju tendenciju da se prevrću nadesno u potrazi za hranom, dok recimo mrki delfini kruže oko plena takođe okrenuti desnom stranom prema žrtvi.

Mogu li delfini da osećaju i iskazuju tugu?

Dr Džejms Herbert-Rid, biolog sa Departmana za zoologiju na Univerzitetu u Kembridžu, smatra da treba još ispitivati koliko zapravo ima prednosti od sklonosti ka korišćenju udova jedne strane tela, ali dodaje i to da je istraživanje delfina pokazalo nešto novo: „Tako snažna i konzistentna lateralizacija između jedinki u okviru iste populacije, retko se viđa.“

Izvor: Elementarijum / Tekst: Bogdan Đorđević

*Zapratite National Geographic Srbija na instagramu i fejsbuku



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...