Verovali ili ne - neki se raduju zbog klimatskih promena

Zbog klimatskih promena odjednom ima mnogo više ribe iz toplijih voda i u Severnom moru. To su na godišnjoj konferenciji utvrdili nemački ribari. Borci za zaštitu prirode se zbog toga hvataju za glavu.

Verovali ili ne - neki se raduju zbog klimatskih promena Foto: Shutterstock

Dani ribarstva u Magdeburgu nemačkim ribarima doneli su naizgled dobre vesti: zbog promene klime u hladnom Severnom moru sve se češće zatiču ribe koje su inače živele samo u toplijim vodama. Reč je pre svega o plavoj ribi, kao što su sardine.

„Ali tamo je sad čak i tuna“, izjavio je na sastanku predsednik Udruženja ribara na visokom moru Uve Rihter. Ako se njihov dolazak nastavi tom brzinom, uskoro će doći trenutak kada će biti moguć i njihov komercijalni ulov.

I u moru pred Bretanjom sve je više skuša, ali i tradicionalne ribe Severnog mora kao što je bakalar. Rihterov zaključak glasi: klimatske promene jesu ozbiljan problem, ali ne moraju sve posledice da budu negativne. To je muzika za uši nemačkih ribara koji već više od pola veka znaju samo za smanjivanje flote i sve manje kvote ribe koju je dozvoljeno uloviti.

Neće biti nikakvog čuda

„Dobra, stara vremena“ se naravno neće vratiti, to je svima jasno. Novi broj nemačkog časopisa Mare posvećen je haringi koja je nekada kroz tesnac između Danske i Švedske u tolikim masama ulazila u Baltičko more na mrešćenje da je riba mogla da se hvata rukom.

Zapisano je čak da veslači „nisu mogli da spuste veslo u more od tolike ribe“. Ali to je bio tamo negde u 11. veku i otada se mnogo toga promenilo. Čitava nekadašnja ribarska naselja na severu Nemačke danas žive samo od turizma.

I dok se stalno može čuti o „ispražnjenom“ Severnom moru, Nemci istovremeno jedu sve manje mesa, a sve više ribe. Kako se moglo čuti u Magdeburgu, 2018. godine je to bilo 14,4 kilograma godišnje, 300 grama više nego u godini pre toga. Ribu, doduše, po pravilu jedu u restoranima, i pretežno uvezenu iz dalekih mora, a ne „domaću“. Ipak, nemački ribari u toj migraciji riba vide šansu i za sopstvenu egzistenciju.

Sa druge strane, borci za zaštitu životne sredine listom se zgražavaju na tu računicu ribara. Severno more jeste izlovljeno i tu nema šta da se raspravlja. Trebalo bi biti izuzetno oprezan kako se novim ulovom ne bi ugrozio čitav morski biotop.

A kada je reč o radosti zbog dolaska ribe iz toplijih mora, neka se ne raduju prerano. Čak i ako ih pre toga ne potrujemo našim otrovom i plastikom, tek će se videti kako će se klimatske promene odraziti na alge i mikroorganizme Severnog mora. Teško je dakle davati bilo kakve prognoze. Zato aktivista „Grinpisa“, Tilo Mak, poziva potrošače da jedu ribu „samo u posebnim prilikama“.

Reke i jezera trpe od promene

Nemački ribolovci su na svojoj konferenciji razgovarali o još jednom problemu: o invazivnim vrstama koje su našle put i u nemačka mora i vode. Tu se posebno ističe kineski rak Eriocheir sinensis, ali i azijski iz porodice desetonožaca Pacifastacus leniusculu. Ribari su uočili da taj ulov mogu lako i dobro da proju azijskim restoranima u Nemačkoj.

Zaključak je zato da niko ne može da im zabrani poslove u kojima se ne zna ko se više raduje: ribari ili Kinez, vlasnik restorana, koji je dobio specijalitet iz svoje domovine. Ipak, i dalje bi trebalo aktivno raditi na eliminaciji tih vrsta koje u nemačkim krajevima često nemaju prirodnih neprijatelja - osim naravno čoveka.

I dok su morski ribari zadovoljni klimatskim promenama, mnogo tmurnije raspoloženje vlada među onima koji se bave slatkovodnom ribom. Uzgajališta su još tu i dobro posluju, ali divlje reke i jezera trpe zbog nepredvidljivog vremena i čestih perioda dugih suša.

Nema ni snega koji bi se topio i redovno osvežavao vodu, konstatuje predsednik tog ogranka, Bernhard Fenajs. Iako su domaći uzgojeni šarani i pastrmke traženi i postižu dobru cenu, Fenajs smatra bi „dobrodošlo da ljudi malo više razmišljaju o tom problemu“ .



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...