Prete li nam ponovo male boginje?

Svetska zdravstvena organizacija svrstala je nedavno Srbiju u sam vrh evropskih zemalja po broju umrlih od malih boginja, a jesen donosi veći rizik od povećanja broja obolelih budući da se deca vraćaju u kolektive. Kako bi se sprečila ponovna epidemija potrebno je da se vakcinacija dece nastavi, da pedijatri reaguju i prijavljuju nesavesne roditelje inspekciji, te da nadležni primenjuju propise, kaže epidemiolog Zoran Radovanović.

Prete li nam ponovo male boginje? Foto: Shutterstock

On podseća da je "nerazuman otpor" vakcinaciji stvorio situaciju da se ponovo borimo sa bolešću, koja je odavno trebalo da bude iskorenjena, i da moramo građanima da ulivamo poverenje u struku, medicinsku, lekare i zdravstveni sistem.

Ističe, da oni koji se vakcinaciji protive treba da budu svesni da samo sveobuhvatna vakcinacija može da dovede i do potpunog prestanka vakcinacije, jer bi bolest tako nestala.

"Obuhvat vakcinacijom je porastao prethodnih desetak meseci i to je dobra okolnost, kao i činjenica da je rezervoar osetljivih sada smanjen. Ali, polazak u škole i vrtiće uvek označava nešto veći rizik pojave zaraznih bolesti, mada ne znači da ćemo ponovo imati epidemiju", kaže Radovanović.

Broj preminulih od posledica malih boginja u Srbiji je 15, što je tri do pet puta više nego u Zapadnoj Evropi, a Radovanović kaže da je to razumljivo, imajući u vidu zaostatak Srbije za zemljama Zapadne Evrope.

Podvlači, iznova, da je dovođenje MMR vakcine u vezu sa autizmom "potpuno besmisleno".

"Te dve pojave su samo vremenski povezane, jer se vakcina daje u vreme kada roditelji prepoznaju da sa detetom u smislu razvoja nešto nije u redu, ali to su dve potpuno nezavisne pojave", kaže Radovanović.

Naglašava potrebu da se izgradi poverenje građana u zdravstvene vlasti i lekare, te da se lekar ne posmatra kao "neprijatelj".

"Ako se ide kod nadležnog lekara kada se ugane noga ili boli glava i ako se tada veruje savetima koje lekar da, zašto se onda kada je u pitanju vakcinacija tom istom lekaru ne veruje?", navodi on.

Objašnjava da su male boginje najzaraznija bolest, te da jedan oboleli može da zarazi 15 drugih ljudi u okolini koji nisu vakcinisani ili nisu preležali boginje.

Najugroženija grupa su mala deca, kod kojih je smrtnost i najveća, dodaje on, i ističe da je zato važno da obuhvat vakcinacije bude više od 90 odsto među populacijom kojoj je vakcina namenjena.

Tokom letnjih meseci bilo je samo sporadičnih obolevanja od malih boginja, u julu je zabeležno 50, a u avgustu do sada šest slučajeva.

Prošle godine je prvom dozom MMR vakcine vakcinisano 85 odsto dece od 12. do 15. meseci, a drugom dozom, koja se daje deci sa polaskom u školu, više od 91 odsto mališana.

Pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević nedavno je za Tanjug rekla da još nije urađen presek koliko je dece u Srbiji vakcinisano u prvih šest meseci, ali po potrošnji vakcina može se zaključiti da je mnogo više nego prethodnih godina. Ona je pojasnila da je značajno povećan broj vakcinisane dece koja su propustila vakcinaciju u prethodnom periodu i dodaje da je važno da se takav trend nastavi i da roditelji koji nisu vakcinisali svoju decu to učine.

Od oktobra prošle godine do danas u Srbiji je registrovano 5.715 slučajeva malih boginja, dok je od posledica ove bolesti umrlo 15 ljudi. Najmanji obuhvat vakcinacijom bio je Beogradu i tu se slika u prvih šest meseci ove godine značajno popravila. Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je obuhvat vakcinacijom u prvoj polovini godine, prvom dozom vakcine, bio 54 odsto i da je to mnogo više u odnosu na prethodne godine.

Ona je dodala da vakcina ima dovoljno u svim domovima zdravlja, te da je poželjno da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto kako bi se stvorio jak kolektivni imunitet.

Izvor: www.rtv.rs



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.