Svetska fondacija za prirodu upozorava: Na svaka dva minuta ugine jedan delfin ili kit

Zbog velikog prilova u ribarstvima širom sveta ugrožene su "najpopularnije“ morske vrste...

Svetska fondacija za prirodu upozorava: Na svaka dva minuta ugine jedan delfin ili kit Foto: Promo

Delfini i kitovi su fascinantne životinje koje neprestano pobuđuju maštu ljudi, čemu svedoči sve veći broj turista koji dolaze na more s ciljem posmatranja ovih veličanstvenih stvorenja. Oni su među najinteligentnijim životinjama na našoj planeti i imaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja morskih ekosistema, a time i ljudskog zdravlja. Uprkos tome, zbog velikog prilova u ribarstvima širom sveta, na svaka dva minuta strada delfin ili kit.

Povodom Međunarodnog dana biološke raznolikosti, WWF je objavio saopštenje izrađeno u saradnji s Konvencijom o migracijskim vrstama, koje otkriva velike izazove s ​​kojima se bore naučnici i stručnjaci kako bi smanjili prilov i osigurali opstanak delfina i kitova. U saopštenju se ističe potreba za povećanjem pritiska javnosti na donosioce odluka i ribarsku industriju, da zaštite delfine i kitove za naraštaje koji dolaze.

Delfini i kitovi imaju snažan uticaj na eksisteme u kojima žive, pa bi značajnije smanjenje njihove brojnosti moglo da ima katastrofalne učinke na te ekosisteme. Kitovi su vrsni predatori, pa su ekološki značajni jer čuvaju i prenose hranjive materije (posebno ugljenik i azot), kao i energiju unutar i između ekosistema. Svake godine više od 300.000 delfina i kitova zapetlja se i utopi u ribolovnim alatima kao što su mreže. Samo u Peruu zbog zapetljavanja u ribarsku opremu i mreže godišnje strada između 15.000 i 20.000 delfina i kitova.

Napuštanje neodrživih ribolovnih praksa, kao i usvajanje novih delotvornijih mera i tehnoloških rešenja jedina je garancija smanjenja prilova. Prema izveštaju, najnaprednija rešenja uključuju razvoj alternativne opreme za postojeće metode ribolova kao što su mreže stajaćice, kao i učinkovito upravljanje morskim zaštićenim područjima što uključuje prostorna i vremenska ograničenja ribolovnih aktivnosti.

"Ovaj izveštaj potvrđuje da već postoji nekoliko metoda i tehnologija s potencijalom za značajno smanjenje prilova kitova i delfina čiji je značaj za biološku raznolikost nemerljiv. Nadamo se da će izveštaj ukazati na ovo goruće pitanje i podstaći  državne čelnike i relevantne osobe koje upravljaju ribarstvima širomm sveta da što pre usvoje nove metode i tehnologije. Nemamo vremena za gubljenje“, kaže Patrik Krstinić, stručni saradnik za zaštitu mora u WWF Adrija.

Postoje i pozitivni primeri, poput SAD-a koje su odlučno krenule u sprečavanje  prilova delfina i kitova. Novi američki Zakon o zaštiti morskih sisavaca (MMPA) obvezuje svaku državu koja izvozi ribu u SAD da svoje propise o zaštiti morskih sisavaca uskladi s onima u SAD-u, posebno mere redukcije prilova. Budući da je SAD jedno od najvećih svetskih tržišta za uvoz ribe, novo pravilo moglo bi pozitivno da utiče na standarde ribolova u glavnim izvoznim zemljama, uključujući Kanadu, Čile, Kinu, Japan i Meksiko.

Iako se na prvi pogled čini da su "obični" građani nemoćni po pitanju smanjenja prilova, to nije tako. Naime, odabirom održivih proizvoda iz ribarstva doprinosi se oporavku mnogih ribljih stokova i zaštiti morskih sisavaca poput delfina i kitova. WWF već četvrtu godinu sprovodi projekat pod nazivom Fish Forward, čiji je cilj upravo edukacija kupaca kako birati održive proizvode iz ribarstva, uz jednostavan online vodič.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.