Praznik rada: Zbog čega proslavljamo Prvi maj?

Prvog maja 1886. godine, stotine hiljada američkih radnika okupilo se na ulicama Čikaga kako bi izdejstvovale radno vreme od osam sati. Kako danas stoje stvari?

Praznik rada: Zbog čega proslavljamo Prvi maj? Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Protesti su se nastavili i narednih dana, a 3. maja došlo je do nasilja - sveopšte tuče između radnika koji su pripadali sindikatu i onih koji nisu bili deo organizacije. U sukob se umešala i policija, a rezultat je bio užasan: četvoro mrtvih i mnogo povređenih. Međutim, posledice su bile još mračnije narednog dana, kada je na demonstracijama na Trgu Hejmarket bačena bomba. Poginula su sedmorica policajaca, a povređeno je njih 67.

Tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale, odlučeno je da Prvi maj bude "zajednički praznik svih zemalja, kada radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost". Ovaj datum je odabran u čast žrtvama s Trga Hejmarket.

Da li danas imamo klasnu solidarnost i jedinstvo?

Mnogi danas rade u klimatizovanim kancelarijama, čak biraju posao na osnovu toga da li u sobi za relaksaciju imaju stoni fudbal ili stoni tenis. Ali postoji i duga strana medalje.

Stres, koji izjeda ljude. Kancelarije su možda klimatizovane, a stolice udobne, ali je broj sati provedenih na toj stolici mnogo duži od predviđenog. Borba je neprestana, i sa sobom i sa drugima. 

A sve to je i dalje san za mnoge - koji su posao izgubili, nisu ga nikad ni pronašli, rade neprijavljeni bez osnovnih parava ili poslove koji su daleko od onoga za šta su se školovali i za šta su sposobni.

To je san i za mnoge širom sveta, za ljude koji rade teške, prljave i opasne poslove, koji su zbog borbe za egzistenciju izgubili dostojanstvo. 

Šta statistika kaže za Srbiju?

Prema administrativnim izvorima, a kako piše sajt Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 38.886 zaposlenih više nego u istom periodu prošle godine.

Ukupan broj zaposlenih u prvom kvartalu 2020. godine iznosio je 2 186 834 lica. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, ukupna registrovana zaposlenost je povećana za 1,8%, odnosno za 38 886 lica.

Posmatrano prema modalitetima zaposlenosti, zaposlenih u radnom odnosu bilo je 2 048 851, van radnog odnosa 69 098, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 68 885.

Do zapošljavanja je prvenstveno dolazilo u kategoriji zaposlenosti u radnom odnosu, gde je zabeležen rast od 2,2% (44 068 lica) u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Teritorijalno, rast zaposlenosti je dominantno skoncentrisan u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine.

Kako se vi osećate?



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.