20 dana na brodovima za posmatranje kitova: Nestvarna avantura među norveškim fjordovima

Fotografkinju Lanu Tannir upoznali smo kroz fotografije nastale u Finskoj i Islandu. Nekoliko godina nakon što je s nama podelila utiske iz Mongolije, mlada fotografkinja vratila se arktičkim lepotama.

20 dana na brodovima za posmatranje kitova: Nestvarna avantura među norveškim fjordovima Foto: Lana Tanir
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Iako ima svega 29 godina, Lana Tannir već je postigla mnogo u svojoj karijeri. Iza nje su uspešne studije filmske režije i produkcije i godinama se bavi fotografijom i videografijom. Osim toga, odnedavno je ambasadorka međunarodne neprofitne organizacije World Animal Protection u Engleskoj.

"Glavni cilj mog rada je da kroz svoje fotografije podstičem zaštitu prirode i životinja, kao i da informišem ljude o današnjim globalnim problemima, u nadi da ću ih time podstaći da štite prirodu i životinje. Sarađujem s raznim neprofitnim organizacijama, agencijama koje se bave eko-turizmom, nevladinim udruženjima i firmama koje se zalažu za životinje i prirodu i često izlažem svoje fotografije u Minhenu i Velikoj Britaniji", objasnila nam je Lana.

Šta vas je odvelo na put u severnu Norvešku?

U arktičkim fjordovima se svake zime može posmatrati jedan od najuzbudljivijih događaja prirode – povratak orka i grbavih kitova u Norveško more. Tokom zimske sezone, u Norveškom moru je povećana količina planktona i krila, koji privlače ribe (uglavnom haringe). Grbavi kitovi i orke svake godine prate migracijski put te ribe do norveških obala. To je razlog zašto se kitovi tokom zime tamo okupljaju. Grbavi kitovi sele se čak iz Kariba, gde donose na svet svoje mlade i plivaju hiljade kilometara kako bi stigli do hladnih arktičkih voda.

Kuda ste plovili?

Putovanje me odvelo do arktičkih fjordova Tromse i Skjervej u severnoj Norveškoj. Tromse je najveći grad na severu Norveške i nalazi se otprilike 350 kilometara od ruba Arktičkog kruga. Početkom 1900-tih bio je polazna tačka za ekspedicije na Severni pol. Odatle dolazi i njegov nadimak "Prolaz do Arktike". Skjervej je ostrvo u severnom delu okruga Troms. Njegov glavni izvor prihoda potiče od ribarskih zajednica. Luka u Skjerveju bila je prva na kojoj se 1869. godine zaustavio polarni brod "Fram", za koji se tri godine nije znalo gde je nestao, tokom ekspedicije Fridtjofa Nansena na  Severnom polu.

Zašto baš kitovi, šta vas je privuklo njima?

Meni su kitovi vrlo fascinantna bića — ne samo zbog njihove veličine i inteligencije, nego i zato što su, u poslednjih 50 miliona godina, razvili složene društvene mehanizme. Mislim da bismo od kitova mogli mnogo da naučimo o tome kako da bolje sarađujemo i društveno živimo zajedno i kako da se bolje brinemo o našem planetu. 

Kitovi su vrlo osećajni i imaju visoko razvijene i složene društvene strukture i hijerarhije. Orke obično žive u grupi (takozvanoj „školi“) od pet do trideset članova, koju vodi iskusna ženka, poput bake ili prabake. Ona mladim orkama prenosi sve svoje znanje i iskustva. Potomci ostaju u bliskoj vezi sa svojim majkama cijelog života. Štaviše, veza između grbavih kitova, to jest majke i mladunčadi, izrazito je jaka – majka dnevno mora da doji mladog kita s oko 350 litara mleka, čak i ako sama mesecima nije jela. To je neverovatan izraz ljubavi, upornosti i predanosti. 

Kitovi su takođe jedni od naših glavnih klimatskih junaka. Oni igraju integralnu ulogu u "zdravlju okeana" i doprinose smanjenju CO2 u atmosferi. Današnje studije pokazuju da se kitovi i delfini suočavaju sa sve većim pretnjama od klimatskih promena usled porasta temperature i nivoa mora, sve manje izvora hrane, acidifikacije oceana i prekomernog ribolova. Kada kitovi ne bi postojali, nivo CO2 porasla bi za 40 procenata, a proizvodnja kiseonika u atmosferi smanjila bi se za 50 odsto. Stoga su kitovi snažni podsetnik da ako jedan deo našeg ekosistema nije u redu, ostatak okoline takođe ne može da funkcioniše. 

Šta ste naučili o kitovima tokom putovanja?

Razgovarajući s biolozima, okeanolozima, vodičima i kapetanom broda, naučila sam puno o kitovima. Izuzetno su me zaintrigirale pametno korišćene tehnike lova orki i grbavih kitova. Imala sam sreću iz prve ruke da naučim i posmatram kako kitovi sarađuju da bi ulovili svoj plen.

Orke love u jatima i koriste tehniku lova zvanu "vrtuljak", koja zahteva dobru komunikaciju i usku saradnju između svakog člana grupe. Tokom lova, orke stvaraju mehuriće, proizvode zvukove poput cviljenja i zbunjuju haringe tako što ih zaslepe svojim belim stomacima. To prisiljava haringe da plivaju u uskom skupu i da se približe površini vode. Orke zatim udaraju po vodi svojim dugim lopatastim perajima omamljujući ribe – i obrok je poslužen.

Slično tome, grbavi kitovi sarađuju prilikom lova, kako bi osigurali najbolji mogući ulov. „Škola” kitova ispušta mehuriće vazduha, proizvodi glasne zvukove i pliva u krugu ispod jata haringa, kako bi zbunila, dezorijentisala i zarobila haringe, koje se sabiju unutar „stuba“ od mehurića. Kitovi se tada izdižu na površinu široko otvorenih usta, tako da pojedu celi obrok jednim velikim zalogajem. To je zaista vrlo zanimljiv i uzbudljiv prizor!

Kako izgleda jedan tipičan dan na brodu za posmatranje kitova?

Važno je napomenuti da moje iskustvo ne odražava jedan tipičan dan na brodu za promatranje kitova. Tipično, izleti traju 3-4 sata i odvijaju se na otvorenom motornom čamcu. Ovi izleti se potpuno usredsređuju na doživljaj promatranje kitova, a ne na obučavanje turista o kitovima i prirodi. Cilj izleta kojima sam prisustvovala bio je da se gosti nauče o ponašanju kitova, njihovoj društvenoj strukturi, karakteristikama, i tome šta možemo da učinimo da bismo sačuvali more i morske sisare. Ponekad je na brodu bilo i naučnika, koji su pratili određene grupe kitova i posmatrali njihove reakcije kada bi im se približio brod.

Tipičan dan na mojim izletima počeo bi u ranim jutarnjim satima. Brod bi generalno plovio prema fjordovima u Skjerveju, gde se većina kitova uvek skupljala. Toekom 8-satnog izleta, kapetan i posada tražili bi kitove s palube i iz kapetanove kabine. Kada bi kitovi bili uočeni, kapetan bi ili isključio motor ili se polako i pažljivo približio kitovima, koristeći električni pogon. Turisti bi tada s palube posmatrali školu orka ili grbavih kitova, pre nego što bi brod otplovio dalje u potrazi za novom grupom kitova. Toekom celog izleta, vodiči na brodu pričali bi zanimljive priče o kitovima i njihovom načinu života i objašnjavali događaje koje smo videli na licu mesta pri posmatranju kitova.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.