EKSKLUZIVNO: Potresna priča o traumi, identitetu i medicinskim čudima (uznemirujuće fotografije)

Naše lice izražava ko smo mi. Ono je naš prag u čulni svet, omogućavajući nam da vidimo, njušimo, okusimo, čujemo, osetimo vetar... Međutim, šta bi bilo kada ne bismo imali lice? Kejti Stablfild je izgubila svoje sa samo 18 godina. Ovo je potresna priča o traumi, identitetu, predanosti i neverovatnim medicinskim čudima.

ostale slike u galeriji

Duboko uznemirena otišla je kod brata, da bi se posle izvesnog vremena zatvorila u kupatilo i pucala sebi u bradu njegovom lovačkom puškom. Robert ju je zatekao na podu, "a njenog lica više nije bilo". Nestao je deo njenog čela i sinusi, usta, osim uglova usana i većina mandibule i maksile, kostiju koje čine čeljust i prednji deo lica. Oči su joj ostale, ali bile su iskošene i teško oštećene.

Kejti je hitno prevezena u bolnicu u Oksfordu sa unutrašnjim povredama glave, a kasnije u Memfis (Tenesi), gde joj je stanje stabilizovano.

Brajan Gastmen, prvi klinički lekar koji je video Kejti, podigao ju je na kolica i pitao se hoće li preživeti. Bila je vrlo sitna, samo 48 kilograma. Čak i ako preživi, nije bio siguran da će imati dovoljno tkiva za sve potrebne rekonstrukcije. Za svojih 27 godina obuke i iskustva, ispričao je Gastmen, ovo je bila jedna od najgorih trauma lica s kojom se ikada susreo. 

Tokom naredne dve nedelje otvorili su joj lobanju da bi zaustavili krvarenje u mozgu i uzeli kožu s drugih delova tela da bi zatvorili otvorene rane na licu. Međutim, rane nisu zarastale, pa su lekari preporučili kliniku u Klivlendu, vodeću u lečenju intrakranijalnih povreda. Tamo su joj predložili presađivanje lica.

Za Kejti je 2014. bila izgubljena godina. Ne seća se ničega o pokušaju samoubistva ili operacijama koje su uslledile. Roditelji su morali da joj ispričaju šta se dogodilo. To ju je zaprepastilo. „Nikada pre nisam pomislila da učinim tako nešto, pa kad sam čula za to, nisam znala kako s tim da se nosim. Osećala sam neverovatnu grižu savesti zbog toga što sam porodici uzrokovala toliko bola. Užasno sam se osećala.“

Od maja 2014. bezbroj puta je operisana, da bi joj krajem 2015. rekli da joj je stanje stabilno. Sada je bila spremna za presađivanje, a u maju 2017. pojavio se davalac - Adrija Šnajder, koja je preminula od predoziranja drogom u 31. godini života.

Operaciju u kojoj su joj presađeni koža, nervi, krvni sudovi i kosti davaoca izvelo je 11 hirurga. Pre operacije hirurški tim joj je napravio donju vilicu na 3D šampaču, a kao model im je poslužio snimak vilice Kejtine starije sestre.

U 3 sata posle podne, 31 sat pošto je počela operacija na donoru, hirurzi su završili ušivanje gornjeg sloja kože, pričvrstivši celo lice. Sestre, specijalisti, osoblje i lekari zapljeskali su. Lice, sada Kejtino, izgubilo je začuđeni izraz. Izgledalo je smireno.

Iz bolnice je otpuštena prvog avgusta 2017. i sada je na terapiji imunosupresantima. Uči da hoda, da govori i čita Brajevo pismo i nada se da će moći da nastavi studije preko interneta. Želi da postane psiholog kako bi pomagala osobama koje su, poput nje, pokušale da se ubiju.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...