EKSKLUZIVNO: Potresna priča o traumi, identitetu i medicinskim čudima (uznemirujuće fotografije)

Naše lice izražava ko smo mi. Ono je naš prag u čulni svet, omogućavajući nam da vidimo, njušimo, okusimo, čujemo, osetimo vetar... Međutim, šta bi bilo kada ne bismo imali lice? Kejti Stablfild je izgubila svoje sa samo 18 godina. Ovo je potresna priča o traumi, identitetu, predanosti i neverovatnim medicinskim čudima.

EKSKLUZIVNO: Potresna priča o traumi, identitetu i medicinskim čudima (uznemirujuće fotografije) Foto: Megi Stiber i Lin Džonson
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Zastanite na trenutak i pogledajte se u ogledalo. Šta vidite? Većina nas bi odgovorila “sebe”. 

Svoje 'ja'. Naša lica su spoljašnja slika koju pridružujemo unutrašnjem osećaju sebe, onome šta smo i gde se uklapamo u svet. Lica nas ukorenjuju u našu kulturu, u običaje i pravila o tome kako predstavljamo sebe i kako vidimo druge. Ako im dopustimo da ostare, naša lica će ispričati našu životnu priču. Ona nas u našim precima povezuju s prošlošću i u našoj deci s budućnošću.

Pogledajte se ponovo u ogledalo. Pomislite šta sve možete sa svojim licem. Možete poljubiti voljene osobe, pojesti omiljenu čokoladu, možete da pevate ili uzdahnete. Možete da osetite sveže pokošenu travu, posmatrate svoje novorođenče i obrazom dotaknete njegovo lice. Osim pokazivanja osećaja, lice pojačava našu sposobnost komuniciranja. Smešimo se, nabiramo nos, namigujemo, pravimo grimase i izraze kojima razgovaramo, vrlo često i nesvesno.

Sada zamislite šta se događa ispod tog čudesnoga lica. Imamo 43 mišića za mimiku kako bismo izrazili osećaj i artikulisali govor. Imamo četiri velika mišića na svakoj strani lica koji pokreću vilice i složene jezične mišiće koji pomažu pri gutanju i govoru. Lice takođe izgrađuju slojevi krvnih sudova, čulnih i motornih nerava, hrskavica, kost i masnoća. Lobanjski nervi kontrolišu motorne mišiće i prenose čulne informacije do mozga, omogućavajući nam da vidimo, njušimo, okusimo, čujemo i osetimo dodire na koži.

Pogledajte se još jednom u ogledalo i zagledajte se u svoje neverovatno lice. Zamislite šta bi bilo kada biste ga izgubili...

Kejti Stabfild je imala samo 18 godina kada je ostala bez svog lica. Njeno lice danas postoji samo na starim fotografijama.

U priči za National Geographic koji je dobio ekskluzivna prava da dve godine prati Kejti i njenu porodicu kroz najteže trenutke, porodica je otkrila da je Kejti bila vrlo vesela devojčica. Odrastala je u Lejklendu, na Floridi, zajedno sa starijom sestrom Olivijom i bratom Robertom.

Kada je imala 16 godina, porodica se preselila u Kentaki, a kasnije u Oksford (Misisipi), gde se Kejti upisala na fakultet i upoznala mladića, koji će joj postati oslonac u životu i za koga je nameravala da se uda. Međutim, u martu 2014. otkrila je da tajno razmenjuje poruke s drugom devojkom, a kada je zatražila objašnjenje, raskinuo je vezu.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.