Prvi Tur de Frans je počeo 1903. godine, kao kreacija francuskog lista Loto. Tur je trebalo da ima pet etapa, od 31. maja do 5. jula, sa startom u Parizu, a zatim u Lionu, Bordou, Nantu i Marselju pre povratka u Pariz, a naknadno je dodat Tuluz. Etape su trebale da počinju uveče, a da se završe pre podne narednog dana, sa danom odmora pre starta naredne etape, ali to se pokazalo obeshrabrujuće i koštalo je mnogo, a uz to je učešće prijavilo samo 15 vozača. Poljuljani time, ideja je bila na ivici propasti, ali su odlučili da smanje dužinu na 19 dana, od 1. do 19. jula i ponudili su novac svima koji ostvare prosečnu brzinu od najmanje 20 km/h na svakoj etapi.
Nagrada za pobednika iznosila je 12 000 franaka, a za pobednike svake pojedinačne etape, po 3 000 franaka. Pobednik bi na taj način zaradio šest puta više nego što većina radnika u fabrici zaradi za godinu dana, što je privuklo pažnju oko 80 biciklista.
Prvi Tur de Frans startovao je 1. jula 1903. u 15.16 po lokalnom vremenu. Nakon početnih etapa, mnogi vozači su odustali jer je bilo previše naporno, a nakon četvrte etape, ostala su samo 24 vozača. Trka se završila nadomak Pariza, u naselju Vil d’Avre iza restorana Pere Oto, pre ceremonijalne vožnje u Parizu i nekoliko krugova oko Park de Prensa. Moris Garen je dominirao trkom, pobedivši na prvoj i na zadnje dve etape sa prosečnom brzinom od 25 km/h. Zadnji vozač, Mijošo, završio je čak 64 sata 57 minuta i 22 sekunde iza njega.
Misija je uspela i postigla veliki publicitet, napravivši od trke nešto mnogo veće nego što se očekivalo.
