Kako je najveća pandemija u istoriji čovečanstva promenila društvo u 20. veku?

Španski grip se pojavio pri kraju Prvog svetskog rata i bio je jedna od najvećih pandemija u istoriji čovečanstva. Trećina svetske populacije je bila zaražena ovim gripom, a umrlo je oko 50 miliona ljudi. Španski grip je imao iznenađujuće i dalekosežne posledice.

Kako je najveća pandemija u istoriji čovečanstva promenila društvo u 20. veku? Foto: Shutterstock

Zbog toga što je bila tako smrtonosna za ljude starosti od 20 do 40 godina, bolest je oduzimala porodicama njihove hranitelje i stubove zajednice, ostavljajući bez podrške veliki broj starih ljudi i siročadi. Muškarci su više umirali od žena, osim ako su žene bile trudne - u tom slučaju bi umrle, ili bi pretrpele pobačaj.

Naučnici i dalje nemaju odgovor zašto su najranjiviji bili ljudi u svojim najboljim godinama. 

Jedna teorija objašnjava da imuni sistem osobe postavlja svoju najefektivniju odbranu na prvi udar gripa sa kojim se suočava. Sa druge strane, grip je nepostojan virus, što znači da stalno menja strukturu, uključujući i dva glavna antigena poznatih kao H i N koji napadaju imuni sistem domaćina.

Postoje neki dokazi da prvi podtip gripa koji je napao mlade bio H3N8, što znači da su mladi imali sposobnost da se brane od drugačije vrste gripa od one koja je izazvala pandemiju, a koja je pripadala vrsti H1N1. To dalje dovodi do toga da su starije osobe možda bile zaštićene od ove vrste gripa zbog toga što su antigeni H1 i N1 prisutni u ljudskoj populaciji od oko 1830. godine. 

Foto: Shutterstock

Azija i Afrika su pretrpele najvišu stopu smrtnosti, a Evropa, Severna Amerika i Australija najnižu. Ali postojale su i varijacije po kontinentima. Danska je, na primer, izgubila 0,4 odsto stanovništva, dok je Mađarska izgubila tri puta više. Gradovi su imali tendenciju da gube više stanovništva od ruralnih sredina. 

U to vreme ljudi nisu ni bili svesni ovih nejednakosti. Posle decenija istraživaja shvatili su da objašnjenje mora da leži u razlikama ljudske populacije - pre svega socioekonomskih razlika.

Svuda po svetu siromašni, migranti i etničke manjine su bile više podložne zato što su jeli u manjim količinama, živeli su u prenatrpanim uslovima, patili su od drugih bolesti i imali su loš pristup zdravstvenoj zaštiti. 

Saznajte u čemu je razlika između virusa i bakterije?

To nije bila samo respiratorna bolest

Velika većina zaraženih se oporavila, ali među nesrećnom manjinom, koja je bila najmanje 25 puta brojnija nego za vreme drugih pandemija, bolest je uzela grozan tok.

Počeli su da imaju problema sa disanjem, a njihova lica su dobila boju mahagonija. Zatim je ta boja prešla u plavu, a do trenutka smrti postajali su crni. Uzrok smrti i nije bio sam grip, već bakterije koje su napale rane pluća i tako stvarale simptome pneumonije.

Foto: Shutterstock

Toliko je relativno dobro poznato. Manje je poznato kako je grip uticao na čitav sastav ljudskog tela. Zubi i kosa su opadali, ljudi su prijavljivali vrtoglavicu, nesanicu, gubitak sluha i mirisa i zamućen vid. 

Pogledajte i: 4 najčešće zablude o vakcinama 

Pandemija je promenila društvo i javno zdravlje

Iako su siromašni i migranti umirali u većem broju, niko nije bio imun. Kada je reč o zarazama nije imalo smisla lečiti pojedince u izolaciji, ili ih puštati na ličnu odgovornost. Zarazne bolesti su bile problem koji je morao da se rešava na nivou populacije.

Počevši od dvadesetih godina prošlog veka, mnoge zemlje su stvorile ili reorganizovale svoja ministarstva zdravlja, uspostavile bolji nadzorni sistem i prihvatili su koncept socijalne medicine - zdravstvena zaštita za sve.

U Velikoj Britaniji ovim naporima je stvorena Nacionalna zdravstvena služba 1948. godine, dok je Rusija već dvadesetih godina imala centralizovan, javni sistem zdravstvene zaštite, a pokretačka snaga iza ovoga je bio Vladimir Lenjin. 

Nema sumje da je grip iz 1918. godine bacao dugu senku tokom 20. veka.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...