"Razmišljam samo o tome da se ne izgubim ovde, kilometar i po pod zemljom": Istraživanje čudovišnog pećinskog sistema u zabačenom kutku Uzbekistana

Duboko ispod jednog zabačenog planinskog venca u Uzbekistanu speleolozi krstare lavirintom koji je za speleologe ono što je Mont Everest za planinare.

"Razmišljam samo o tome da se ne izgubim ovde, kilometar i po pod zemljom": Istraživanje čudovišnog pećinskog sistema u zabačenom kutku Uzbekistana Foto: Shutterstock

"Ne brini, ovde se ne možeš izgubiti."

Larisa Pozdnjakova mi se obraća na engleskom s osetnim ruskim akcentom, rečima koje mi dopiru kroz tminu naizgled beskrajne pećine. Kao da mi čita misli: razmišljam samo o tome da se ne izgubim ovde, kilometar i po pod zemljom. Poslednjih nekoliko sati mukotrpno držim korak s njom dok me vodi sve dublje u ledeni podzemni svet poznat kao Tamna zvezda.

Larisa je s planine Ural, ima nešto više od 30 godina i veteran je u istraživanju pećina. Kreće se gipko i vešto vijugavim hodnicima, a ja iza nje brekćem i jedva dolazim do daha kao svaki trapavi početnik. Hladna tama jednostavno guta svetlost s lampi na našim šlemovima, vidimo samo metar ispred sebe, prisiljeni smo da se krećemo kao krtice, skakućemo i provlačimo se, držeći se za uže prekriveno skorelim blatom, koje nam pomaže da nađemo put kroz mrežu hodnika i prolaza u speleološkom žargonu poznatih kao provlačenja, meandri ili vertikale.

Ovi hodnici kojima idemo već su mapirani, ali dok se pentramo uzbrdo i spuštamo nizbrdo, levo i desno, gubim orijentaciju u košmarnom okruženju ledenih kaljuga i mokrog šljunka. Iskusan sam u penjanju i planinarenju, ali ovo je sasvim druga vrsta orijentacije u prostoru. Navikao sam da se krećem po opasnom terenu, ali ovde štampane mape često nisu od koristi, GPS ne radi i nema zvezdanog neba da vam pokaže pravac. Uprkos onome što kaže Larisa, znam da ja sam nikada ne bih uspeo da izađem iz ovog bezdušnog lavirinta.

 

 

A post shared by Robbie Shone (@shonephoto) on Mar 1, 2017 at 11:27pm PST

 

Konačno je sustižem, zastala je na ivici nečega što pod svetlošću naših lampi izgleda kao vodena površina – jednog od mnogih podzemnih jezera Tamne zvezde. Larisa odmotava kratko sigurnosno uže prikačeno za pojas, zvano "pupčana vrpca". Slobodan kraj kači za dugačko zategnuto uže iznad naših glava, pričvršćeno specijalnim šrafom ukucanim u stenu. Uže se pruža preko jezera i nestaje u mrklom mraku. Služi kao neka vrsta "zip lajn" sajle, niz koju speleolozi mogu da se prebace preko ledenog jezera, suviše hladnog da bi se u njemu plivalo bez ronilačkog odela. Vragolasto me je pogledala i zakoračila s ivice. Njen plavi konjski rep žestoko leprša kroz mlaz svetlosti iz moje lampe i iščezava u tami, a ja ostajem sam sa svojim strahovima.

NAŠAO SAM SE U OVOJ SITUACIJI jer sam se prijavio u ekspediciju s 31 članom – uglavnom Rusima koji ne govore engleski – koja istražuje ovaj čudovišno veliki pećinski sistem unutar jedne planine u zabačenom kutku Uzbekistana. Rusi su prvi uočili ulaz u pećinu 1984. godine, ali su britanski speleolozi prvi došli i počeli da je istražuju 1990. godine; nazvali su je Tamna zvezda po istoimenom satiričnom američkom naučnofantastičnom filmu iz sedamdesetih. Od tada u pećinske sisteme Tamne zvezde i obližnje Festivalnaje (možda će se jednog dana otkriti da su ta dva pećinska sistema povezana) već decenijama dolaze speleolozi iz celog sveta. 

Ovaj veliki pećinski sistem istraživačima je privlačan na sličan način kao što je Mont Everest privlačan planinarima – uz jednu razliku. Mi znamo da je Mont Everest najviši vrh na planeti, dok je potencijal za nova otkrića u ogromnim podzemnim šupljinama zapravo beskonačan. Više se zna o površini Marsa nego o onome što se nalazi ispod površine Zemlje. Pećina Krubera u Gruziji, sa svojih 2.197 metara, za sada je najdublja pećina na svetu za koju znamo. Tamna zvezda, sa svojim još neistraženim kanalima, takođe se bori za titulu. 

 

A post shared by National Geographic (@natgeo) on Mar 3, 2017 at 6:45am PST

 

Do danas je osam ekspedicija identifikovalo nešto više od 17 kilometara hodnika u sistemu Tamne zvezde. Najdublji istraženi hodnik je oko 900 metara ispod površine. Ali ovaj pećinski sistem nije u potpunosti mapiran, delimično zato što se nalazi u zabačenom predelu i politički nestabilnom regionu, a delimično zbog same svoje veličine jer njegovo kartiranje iziskuje mnogo tehnike i opreme. Mnoge ekspedicije su jednostavno potrošile svu užad. Odmah mi je jasno i zašto. Larisa i ja smo pri ulasku u pećinu već posle 300 metara prošli kroz desetak deonica osiguranih užadima. Ona i ja smo upareni još u speleološkom kampu: dobila je zadatak da bude vodič "Amerikanskom" (čuo sam da me tako zovu) do Gotskog kampa, istraživačkog logora koji se nalazi više od dva kilometra u utrobi planine. Provešću dve noći s njima pod zemljom, beležeći rad ekspedicije na mapiranju novih delova pećine i prikupljanju naučnih podataka. 

NEVEZANO ZA OPASNO PUTOVANJE s Larisom do podzemnog Gotskog kampa – ni moj nadzemni dolazak do speleološkog kampa podno planine uopšte nije bio lagodan. Da bih se susreo s čla-novima ekspedicije – koju čine vrhunski speleolozi i naučnici svetskog ranga, stari od 22 do 54 godine, iz Rusije, ali i Italije, Izraela i Nemačke – otputovao sam u Taškent, prestonicu Uzbekistana. Odatle sam zajedno s njima autobusom putovao oko 180 kilometara kroz suvu ravnicu. U autobusu su bile i stotine kilograma opreme i hrane za tronedeljni rad na terenu. Išli smo popularnom turističkom maršrutom duž drevnog Puta svile ka Samarkandu. Onda smo skrenuli s utabane staze i krenuli na jug ka granici s Avganistanom, do Bajsuna. Tu smo sve utovarili i popeli se u jedan vojni kamion iz sovjetskog doba. 

Dok smo se truckali i zalazili dublje među Bajsuntovske planine, okolni vrhovi su se postepeno uzdizali i više od 3.500 metara, da bi zatim opadali u obliku nazubljenog lanca spektakularnih litica. U dubokim kotlinama između vrhova videla su se raštrkana seoca u kojima Uzbeci i Tadžici žive vekovima, uzgajaju koze, sade lubenice, beru šljive, jabuke i orahe, i koriste vodu iz brojnih izvora napajanih podzemnim rekama koje prožimaju ovu planinu.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.