Đerdapska klisura: Priča o Gvozdenoj kapiji Dunava

Tok Dunava je najatraktivniji i najlepši u predelu Đerdapske klisure – ona je kao ćup pun zlata, ukrašena nitima minulih vremena.

Đerdapska klisura: Priča o Gvozdenoj kapiji Dunava Foto: Dragoljub Zamurović

Kada se iz srpske prestonice – Beograda – krene prema istoku, posle nekoliko sati vožnje doći ćete do kapija jednog potpuno novog sveta. Ako, po pristizanju u Đerdapsku klisuru automobil zamenite čamcem, onda ćete i stupiti u taj novi svet. Na obalama Dunava, od Lepenskog vira preko Golupca, Donjeg Milanovca i Kazana pa sve do Kladova, brodili smo drvenim alaskim čamcem, boravili u čađavoj kovačnici gde se potkivaju krave, zastali predTrajanovom tablom, razgovarali u Tekiji sa starim brodarskim locem (dobrim poznavaocem vodenih puteva, koji sprovodi lađe kroz opasna mesta), spremni da učinimo i više od toga da bi dešifrovali simbole i poruke jednog drevnog sveta u srcu Evrope.

Bogata flora i fauna, nesvakidašnje prirodne lepote i znamenitosti – pećine, ponornice, istorijski spomenici iz vremena paleolita, doba Starog Rima pa sve do naših dana, Lepenski vir, Vlasac, Konopište i druga nalazišta – kolevka su dunavske, ali i evropske civilizacije. Ipak, najmarkantniji predstavnici kako minulih vremena tako i novonastalih promena, od kojih je sigurno najdramatičnija ona proistekla nakon podizanja brane i hidroelektrane Đerdap, jesu ljudi – od onih čija je sudbina neopozivo vezana za reku i veštinu preživljavanja na njoj sve do vlaškog življa koji predstavlja poseban etnički entitet.

Od Vesne Vandić, nekadašnjeg dugogodišnjeg direktora Nacionalnog parka "Đerdap", saznajemo da Gvozdena kapija Dunava počinje kod stene Babakaj na rumunskoj i srednjovekovne tvrđave Golubac na srpskoj strani. Dunav je tu širok šest kilometara i to vodeno prostranstvo mnogo više podseća na more nego na reku. Izabrali smo najautentičniji način da se prevezemo niz ovu moćnu reku – veliki drveni čamac ravnog dna kakav se vekovima koristi za ribarenje. Dunav je na ovom mestu snažna i ćudljiva reka. Koristimo se, zato, vanbrodskim motorom, širokim veslima, kao i dugačkim motkama kojima se, kada je potrebno, odbijamo o muljevite sprudove i nazubljene stene. Ove vode treba poznavati da bi se bez teškoća njima brodilo, zato je naš "skiper" iskusni alas Mija, koji tvrdi da poznaje svaki metar ovog dela toka.

"Pre podizanja brane i hidroelektrane na Đerdapu, Babakaj se kao div izdizao iz vode! To je bio glavni i jedini orijentir za mnogobrojne kapetane, matroze i namernike. Danas se izdiže iz vode tek nekoliko metara priča nam Mija dok vešto barata veslom tražeći vodenu žilu, jedan krak matice koji će nas povući niz reku. Na živopisnim obalama mogu se zapaziti retka naselja u kojima žive potomci brodara, rudara, stočara i ribara – Brnjica, rudarska Dobra, Boljetin… "

Foto: Dragoljub Zamurović

U kanjonu Boljetinske reke nalazi se muzej "Lepenski Vir", dokaz da je čovek obitavao na ovim prostorima pre osam hiljada godina. Šezdesetih godina prošlog veka, istaknuti srpski arheolog, akademik Dragoslav Srejović, otkrio je kulturu čije je postojanje uzdrmalo dotadašnje teorije o dunavskim civilizacijama. Na obali, ispod muzeja, nailazimo na ribarsku krovinjaru, čamce, mreže, pocrnele motke. Dimi se ognjište, a dva ribara, Đorđe Miladinović i njegov sin Ćira, pripremaju mamce od kedera i crnih pijavica.

"I davni stanovnici Lepenskog vira Lepenci, videli su da voda Dunava, moćna i brza, na pojedinim mestima stvara vrtloge", priča nam Đorđe. Ribe i ptice vole ova mesta pošto na njima ne moraju da se bore s rečnom maticom, pa tu grade svoja staništa, objašnjava njegov sin. Preko puta, na rumunskoj obali, uzdiže se gromadna stena trapezoidnog oblika. "Ova stena se zove Treskavac, jer na njoj svoju snagu otresaju munje i gromovi", nastavlja Đorđe. Po ugledu na Treskavac, drevni stanovnici Lepenskog vira gradili su svoje kuće u obliku trapeza, stvarajući neobičan arhitektonski stil i skulpture izuzetne umetničke vrednosti. Trapezoidnog oblika je bio i plan Lepenskih grobnica i za ovaj geometrijski oblik bio je vezan niz simbola i svakodnevnih rituala drevnog naroda.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.