Porcelansko rešenje: Kako je Nemačka prevazišla hiperinflaciju posle Prvog svetskog rata?

Zbog ekonomske krize koja je nastupila posle Prvog svetskog rata, u Evropi je došlo do hiperinflacije.

Porcelansko rešenje: Kako je Nemačka prevazišla hiperinflaciju posle Prvog svetskog rata? Foto: Shutterstock

Ekonomska situacija nastala nakon Prvog svetskog rata pokušavala se rešiti izdavanjem pomoćnog novca, koji se u Evropi proizvodio po ugledu na kineski i tajlandski porcelanski novac, uglavnom korišćen u igrama na sreću. Poznato je da postoji oko 25.000 različitih varijanti ovog novca. Porcelanski novčići najčešće su bili u obliku kruga, ovala, romba, leptira, cveta, zastave ili lista. Na njima su se javljali motivi životinja – ptice, ribe, insekti (najčešće leptiri), predmeta za svakodnevnu upotrebu (zastave, lepeze) i portreti poznatih ličnosti. Bili su veličine od 10 do 40 mm.

Porcelan se u Evropi počeo proizvoditi u 18. veku, u Saksoniji. Tehnologiju proizvodnje otkrio je Johan Fridrih Betger. Već dvadesetih godina 19. veka u Evropi se počeo izdavati i novac od porcelana.

Među prvim proizvođačima porcelana u Evropi bila je fabrika u Vusteru u Engleskoj. Ona je prva izdala novčiće od 10 šilinga. Ti novčići su bili glatki, a na reversu je bila skraćenica imena kompanije WPC.

Posleratna inflacija pogodila je sve evropske države, a posebno Nemačku, pošto je vlada Vajmarske republike trošila četiri puta više sredstava nego što je dobijala od poreza. Nemačka marka doživela je vratolomni pad 1923. godine, tako da je vredela manje nego hartija na kojoj je štampana. Novembra 1923. jedan dolar je, po najnižem kursu, vredeo 4.200.000.000 maraka.

Nemačka Rajh banka u početku je izdavala metalni novac od cinka i gvožđa, ali  i papirne novčanice. Papirne pomoćne novčanice nisu bile dobro rešenje, jer su se, usled lošeg kvaliteta hartije, brzo habale. S obzirom na to da ekonomski problemi nisu rešavani, ministarstvu finansija Nemačke je 1919/20. godine upućen zvanični predlog za izradu pomoćnog novca od porcelana na teritoriji kompletne države. On je potekao iz jedne od najstarijih fabrika porcelana – Majsen, odnosno njenog direktora Maksa Adolfa Pfajfera. Dizajn novčića – 10, 20 i 50 pfeniga i 1, 2, 3 i 5 maraka, predložio je Paul Berner. Njegova ideja je bila da na novčićima budu grb, baklja, most ili životinje. Veličina porcelanskih novčića bila je ista kao kod metalnog novca.Tako je nastao i poseban dizajn za ove kovanice. Osmislili su ga vajar i slikar Emil Paul Berner, koji je radio u Majsenu, i graver iz Drezdena Fridrih Hernlajn, koji je radio za državnu kovnicu u Frajburgu. Pomenuta fabrika izdavala je novčiće uz dozvolu države, a na njima je uvek bio prepoznatljiv znak majsenskog porcelana – ukršteni mačevi.

Uredbom ministarstva finansija Nemačke od 31. decembra 1920. godine proizvodnja pomoćnog novca od porcelana, gline i keramike dozvoljena je oblastima i pojedinim gradovima u kojima su se nalazile fabrike za proizvodnju porcelana, kao i onima gradovima koji su to mogli da finansiraju – Goti,  Saksenu, Biterfeldu, Berlinu i Krogu. Na novčićima su se nalazili motivi iz svakodnevnog života, motivi vezani za poljoprivredu, istorijske događaje i religiju.

Država je 1922. godine zabranila izdavanje pomoćnog novca. Međutim, takvi novčići su se i dalje izdavali, ali bez oznake vrednosti, i to sve do 1923. godine, kada je definitivno doneta odluka o prestanku njihovog emitovanja.

Jubilarne medalje od porcelana i keramike izdaju se i danas.

Numizmatički fond Muzeja Vojvodine poseduje malu kolekciju porcelanskih novčića (14 komada). U toj kolekciji nalazi se jedna medalja nemačkog pesnika Fridriha Šilera, izdata povodom godišnjice njegove smrti, kao i novčić iz perioda vladavine cara Ferdinanda II i novčić iz 1773. godine koji je izdao grad Ulm. Ostalih 11 predmeta su iz 1921. i 1922. godine; njih su izdali gradovi koji su za to imali posebnu dozvolu ministarstva finansija Nemačke.

Autor: Snežana Dobrić, viša kustoskinja, istoričarka

Izvor: Muzej Vojvodine

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.