Vesti

"Ogledalo duše": 10 interesantnih činjenica o očima

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Svako oko ima više od milion optičkih nervnih ćelija i preko 106 miliona fotoreceptorskih ćelija, što ga čini jednim od najsloženijih organa koje imamo. Evo još nekoliko stvari koje bi trebalo da znate o vašem "ogledalu duše".

Postoji mnogo mitova i pogrešnih shvatanja o očima. Recimo, sedenje previše blizu televizora neće oštetiti vaš vid, kao ni čitanje sa prigušenim svetlom. Međutim, postoji još puno toga što mnogi ne znaju:  

1. Novorođenčad vide svet u crnoj, beloj i crvenoj boji

Novorođenčad vide crnu, belu i nijanse sive, ali takođe mogu otkriti crvene predmete na sivoj pozadini. Razlog zašto ne vide više boja je taj što su njihove fotoreceptorske ćelije i suviše slabe da bi ih otkrile. Međutim, te ćelije brzo postaju jače. Nakon dva meseca, bebe mogu da razlikuju zelenu od crvene, a nakon nekoliko nedlja kasnije mogu da uoče razliku između plave i žute.

Saznajte i: Koliko megapiksela ima ljudsko oko?

2. Očne jabučice rastu sa godinama

Još jedna zabluda je da vaše oči ostaju iste od rođenja do zrelog doba. Kao novorođenčad, vaše oči su oko 1,5 centimetara od napred ka pozadi, u poređanju sa oko 2,5 centimetara kod odraslih. Oči najbrže rastu u prve dve godina života i kada prolazite kroz pubertet. 

3. Dužina vaših očiju delimično odlučuje koliko dobro vidite

Ako su vam očne jabučice preduge, ili prekrate, možda ćete imati problema sa vidom. Kratkovidi ljudi imaju oči koje su duže od proseka, dok dalekovidi ljudi imaju oči koje su kraće od proseka. Ako biste magično dodali, ili uklonili milimetar vašeg oka, potpuno bi vam se promenio pogled na svet. Osim dužine oka, oblik vaše rožnjače i sočiva su drugi ključni faktori koji određuju kvalitet vašeg vida. To je zato što oba ova dela rade zajedno kako bi reflektovali svetlost.

Pogledajte i: Ljudsko oko kakvo do sada niste videli

4. Kontaktna sočiva se ne mogu stvarno izgubiti iza vaših očiju

Iako možda osećate kao da vam se kontaktno sočivo zaglavilo iza oka, to zapravo i nije ono što se zaista desilo. Tanka membrana koja pokriva beli deo vašeg oko i donju stranu vašeg kapka - nazvana konjunktiva - sprečava objektima da se zaglave iza oka. Ako više i ne vidite vaše kontaktno sočivo, verovatno se zaglavilo ispod gornjeg očnog kapka, što i nije toliko strašno.

5. Ljudi sa plavim očima dele istog pretka

Prvobitno, svi ljudi na svetu su imali braon boju očiju. Pre nekih 6.000 do 10.000 godina, rodila se prva plavooka osoba kao rezultat genetske mutacije - otkrila je studija iz 2008. godine. Ta mutacija gena OCA2 je u osnovi "isključila sposobnost proizvodnje smeđih očiju" i razblažila braon boju na plavu, kaže profesor Hans Aiberg sa Univerziteta u Kopenhagenu. 

6. Delovi očiju mogu da izgore na suncu

Postoji dobar razlog zašto treba da nosite naočare za sunce kada je napolju svetlo. Previše izloženosti ultraljubičastom zračenju može oštetiti površinu rožnjače i konjuktiva, uzrokujući stanje slično opekotinama zvanom fotokeratitis. Simptomi uključuju bol, crvene ili otečene oči, osećaj stranog tela u očima, zamućeni vid i glavobolje. 

Saznajte i: Šta nam pluta očima?

7. Očni mišići su najbrži mišići u vašem telu

Ektraokularni mišići su ono što vam omogućava da gledate okolo u svim pravcima. Imate po šest ovih mišića u oba oka, a mnogi od pokreta koji oni prave su nehotični. Ovo vam omogućava da gledate u jednu stranu i primetite nešto u vašem perifernom vidu bez svesnog gledanja u tom pravcu. Pokretanje oba oka u istom smeru naziva se sakada i ujedno prestavlja najbrži mogući pokret koje ljudsko telo može da napravi. Za jednu sakadu je potrebno svega od 50 do 60 milisekundi.

8. Pokretanje vaših očiju može da oda vaš sledeći potez

Doktor Reza Šadmehr, sa Univerziteta Džons Hopkins, je sa drugim istraživačima sproveo eksperiment 2015. godine, kako bi testirali odnos između sakade i odlučivanja. Učesnici su postavljeni ispred računara i zamoljeni da biraju između dve opcije koje su se pojavile na ekranu: neposredna nagrada i odložena nagrada. Na primer, jedna od opcija je bila "dobiti 10 dolara danas", a druga "sačekajte 30 dana i uzmite 30 dolara". Pokreti njihovih očiju su praćeni sve vreme, a istraživači su otkrili da su pokreti njihovih očiju odavali izbor i pre nego što su ga učinili. U poslednjem trenutku, njihove oči bi se brže kretale ka opciji koju su želeli.

Otkrijte i: Kako oči dobijaju svoju boju?

9. Gledanjem u određeni deo oka neke životinje se može pretpostaviti njeno mesto u lancu ishrane

Naučnik Martin Banks je sa svojim kolegama 2015. godine istraživao oči 214 životinjskih vrsta u pokušaju da odgovori na pitanje: "Zašto životinje imaju zenice u različitim oblicima"? Na kraju ispitivanja su uočili nekoliko šablona. Životinje predatori, poput velikih mačaka i zmija, imaju zenice u obliku vertikalnog proreza. Ovakav oblik im daje prednost da precizno procene razdaljinu koja ih odvaja od njihovog plena. S druge strane, horizontalne zenice su češće kod koza, jelena, goveda i drugih biljojeda. Ovakav oblik zenica pobiljšava panoramsku viziju životinje, koja im pomaže da se čuvaju predatora. 

10. Hirurzi se nadaju da će do 2026. godine moći da izvrše transplataciju oka

Trenutno je moguća samo transplatacija rožnjače radi poboljšanja vida, ali je ekipa hirurga u Pitsburgu 2016. godine rekla da se nada da će u narednoj deceniji vršiti celokupne transplatacije očiju kod ljudi. Međutim,  prenošenje oka od preminulog donatora do primaoca sigurno neće biti lako. Komplikovana mreža mišića, krvnih sudova i živaca, povezuje oči sa mozgom preko optičkog nerva. Međutim, dalje istraživanje optičkog nerva i nedavni napredak u imunosupresivnim lekovima i hirurškim tehnikama, doveli su ih nekoliko koraka bliže ostvarenju ovog cilja. Ako bi bila uspešna, operacija bi mogla vratiti vid ljudima koji su pretrpeli ozbiljne povrede oka. 

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.