Vesti

U potrazi za stvarnim Isusom: Šta arheologija otkriva o životu jedne od najuticajnijih ličnosti u istoriji

Foto: Wikimedia Commons/Head of Christ (Rembrant)
Foto: Wikimedia Commons/Head of Christ (Rembrant)

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Kristin Romi

Vernici ga poštuju kao Sina božjeg. Skeptici ga odbacuju kao legendu. Umetnici su ga prikazivali u obličjima koja su odražavala njihovo vlastito doba i okruženje. Dok stručnjaci polemišu o stvarnom identitetu jedne od najuticajnih i najtajanstvenijih ličnosti u istoriji, arheolozi prekopavaju Svetu zemlju da bi razdvojili činjenice od fikcije.

Kabinet Euđenija Alijate u Jerusalimu liči na dom bilo kog arheologa koji češće prlja ruke na terenu nego što sređuje i čisti svoju kancelariju. Izveštaji sa iskopavanja nagurani su u police zajedno s rolnama traka za merenje i ostalim alatkama za posao. Izgleda kao kancelarija svakog arheologa kog sam srela na Bliskom istoku, samo što Alijata nosi čokoladnosmeđu odoru franjevačkog fratra i njegova baza je u Samostanu bičevanja. Prema crkvenom predanju, ovaj samostan se nalazi na mestu na kojem su Isusa Hrista, osuđenog na smrt, rimski vojnici bičevali i stavili mu krunu od trnja. ,

„Predanje” je reč koju često čujete u ovom delu sveta, u koji dolazi mnoštvo turista i hodočasnika privučenih desetinama lokaliteta koji su, po pre-danju, bili ključni u Hristovom životu – od mesta njegovog rođenja u Vitlejemu do njegovog groba u Jerusalimu.

Za jednog arheologa koji je postao novinar, kao što sam ja, svesnog da postoje čitave kulture koje su cvetale i propadale jedva ostavivši neki trag o sebi, potraga za delićima života konkretne osobe u drevnom okruženju deluje kao zaludan posao, kao da jurite duha.

Pogledajte i Otvorena prvi put nakon 500 godina: Grobnica Isusa Hrista vodi ka novom otkriću!

Zato sam ja tokom svojih čestih poseta Jerusa-limu stalno svraćala u Samostan bičevanja, gde mi fra Alijata uvek poželi dobrodošlicu i zamišljeno i strpljivo sluša moja pitanja. Kao pro-fesor hrišćanske arheologije i direktor muzeja Studium Biblicum Fransciscanum, on je deo sedmovekovne franjevačke misije usmerene na zaštitu i brigu o drevnim verskim lokalitetima u Svetoj zemlji – a od XIX veka i misiju naučnih iskopavanja.

Kao čovek vere, fra Alijata pomiren je sa onim što arheologija može ili ne može da otkrije o centralnoj ličnosti hrišćanstva. „Bila bi retkost, bilo bi čudno da imamo arheološke dokaze za konkretnu osobu od pre 2.000 godina”, priznaje on dok sedi zavaljen u stolici, u svojoj monaškoj odori, prekrštenih ruku. „Ali ne možete reći da Isus nije ostavio traga u istoriji.”

Ubedljivo najvažniji – i verovatno najsporniji – tragovi leže u tekstovima Novog zaveta, naročito u njegove prve četiri knjige: jevanđeljima po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Ali kakve veze posao arheologa ima s tim drevnim tekstovima pisanim u drugoj polovini I veka i predanjima koja su oni nadahnuli?

„Predanje uliva više životnosti u arheologiju, a arheologija uliva više životnosti u predanje”, odgovara fra Alijata. „Ponekad se dobro slažu, ponekad ne”, onda malo zastaje i blago se smeši. „Što je zanimljivije.”

1 2 3 4 5 6 7 8 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.