Neshvaćeni i često oklevetani: Kako izgleda biti musliman u Americi?

Procenjuje se da danas 3,45 miliona muslimana u Americi živi u neprijateljski nastrojenom okruženju, a njihovu veru iskrivljuju nasilni ekstremisti, s jedne, i antimuslimanski pokret, s druge strane.

Neshvaćeni i često oklevetani: Kako izgleda biti musliman u Americi? Foto: EPA/Johm G Mabanglo

Džamija u kojoj je kćerka Abea Ajramija slavila s drugim svršenim srednjoškolcima, u kojoj su njegova deca pohađala versku nastavu, džamija u koju su on i njegova porodica odlazili petkom da se mole i druže sa ostalima uz posluženje od umaka u sedam slojeva i začinjenog pilava, više nije postojala.

„Trudio sam se da me ne savladaju osećanja”, kaže Ajrami, Amerikanac palestinskog porekla koji je pojurio ka džamiji nakon što je primio telefonski poziv usred noći. On mi to svoje iskustvo prepričava u svojoj dnevnoj sobi dok njegova supruga Hajdi, Amerikanka koja je prešla u islam, sedi s njegove desne strane, kćerke Hana i Dženin s leve, a njegov sin Rami spava na spratu.

Ova porodica me podseća na moju. Moj otac, poreklom iz Libana, takođe je došao u Sjedinjene Države radi obrazovanja i bolje budućnosti kao i Ajrami. Moja majka je bila unitarni univerzalista kao Hajdi, a svog budućeg muža upoznala je na koledžu i promenila veru. Moji roditelji su odgajili petoro dece, američkih muslimana čija boja kože ne otkriva na nedvosmislen način njihovo poreklo.

Rođen u siromašnoj porodici u pojasu Gaze, Ajrami je učio za bolničara jer je to bilo jedino što je mogao da priušti. Jedan prijatelj mu je 1994. godine pomogao da dobije vizu i stipendiju za Koledž Klarkson u Omahi, u Nebraski. Tu je upoznao Hajdi, kćerku američkog vojnika rođenu u Teksasu. Udvarao joj se šalama i tako što ju je vodio na izlete; ona je njega odvela na njegovu prvu žurku uz gledanje američkog fudbala. Preselili su se u Viktoriju kada je Hajdi tu dobila posao kao profesorka engleskog jezika i književnosti na koledžu. Ajrami je postao direktor za negu bolesnika u bolnici. On sada vodi kompaniju za zapošljavanje medicinskog osoblja.

Foto: EPA/Johm G Mabanglo

Te noći kada je džamija zapaljena, 28. januara 2017. godine, Ajrami je posmatrao s drugima iz te male muslimanske zajednice. Plakali su, grlili se i molili. Samo nekoliko sati ranije predsednik Donald Tramp je, obećavajući u svojoj kampanji da će zaustaviti ulazak muslimana u Sjedinjene Države, izdao izvršnu zapovest kojom se zabranjuje ulazak bilo kome iz sedam većinski muslimanskih zemalja.

Požar, koji je navodno podmetnuo jedan palikuća koji je optužen za zločin iz mržnje, izazvao je rušenje delova građevine. Ajrami je snimio fotografije koje je objavio na internetu. „Obnovićemo je, s LJUBAVLJU!”, napisao je. Njegov post je postao viralan. Za nekoliko dana za džamiju je prikupljeno milion dolara. Grad se ujedinio da ih podrži. Čak i danas dobijaju čekove poštom.

U pepelu svoje džamije Ajrami je jasno video zadatak pred sobom. „Nisam hteo da me ta etiketa, musliman, definiše kao osobu. Ali zbog požara smo stvarno morali da istupimo u prve redove”, kaže on. Ajrami se stavio na raspolaganje medijima i držao je govore o svojoj veri, postajući glasnogovornik uprkos svojim strepnjama.

„Morate duboko da udahnete jer u nekom trenutku počnete da se preispitujete”, kaže. „Zašto ja ovo radim? Zašto moram da vam dokazujem da sam dobar čovek?”



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.