Polovina svetskih peščanih plaža mogla bi nestati do kraja veka zbog porasta nivoa mora i drugih posledica klimatskih promena, a najpogođenije bi mogle biti obale Australije, Kanade, Čilea, Meksika, Kine i SAD, objavili su naučnici.

Učesnici protesta obučeni u plavo, predvodili su stotine ljudi ulicama Glazgova kako bi podigli svest o opasnostima globalnog zagrevanja.

Naučna istraživanja na Univerzitetu Manoa na Havajima ukazuju na činjenicu da će od 70 do 90 odsto svih koralnih grebena nestati tokom narednih 20 godina. Razlog su klimatske promene, okeani se greju, mora su sve kiselija i zagađenija, navode studije naučnika.

Kako je prethodni rekord zabeležen u martu 2015. godine, zaključak je da se Antarktik zagreva mnogo brže od svetskog proseka.

Na švedskom delu Arktika, starosedeoci se suočavaju sa teškim posledicama klimatskih promena zbog kojih će možda ostati bez svojih irvasa. Istraživanja otkrivaju da samo jedna kiša ili jedan loš dan mogu da unište čitavu sezonu ispaše irvasa.

Mediji najavljuju da nas u narednih desetak godina čeka period zahlađenja sa jakim zimama i drastičnim padom temperatura. S druge strane, postoje tekstovi koji tvrde da je globalno zagrevanje samo još jedna zavera, budući da je nedavno oko 500 visoko obrazovanih ljudi, od kojih većina nema iskustva u proučavanju klime i njenih promena, potpisalo tzv. Evropsku deklaraciju o klimi (There is no climate emergency) u kojoj negira ljudski uticaj na klimatske promene i tvrdi da one nisu urgentan problem.

Znaci i posledice globalnog otopljenja se ubrzavaju, pokazuju najnoviji naučni podaci objavljeni uoči klimatskog samita UN u Njujorku.

Uragan Dorijan obrušio se na severne Bahame kao jedna od najsnažnijih oluja u istoriji i peta po redu oluja 5. kategorije koja se formirala na Atlantiku u zadnje četiri godine. Evo nekih činjenica o oluji pete kategorije i o tome što se može očekivati budući da klimatske promene nezaustavljivo menjaju vreme.

Požari u šumskim ekosistemima predstavljaju deo prirodnog ciklusa kruženja ugljenika u klimatskom sistemu koga čine kopno, voda, atmosfera, ledeni pokrivač i živi svet panete Zemlje.

Veliko otapanje leda na Grenlandu dovodi Zemlju u opasnost od velikih seoba i migracija do sredine veka, uzrokovanih klimatskim promenama, upozoravaju ekolozi.

Pločom na kojom je zlatnim slovima na islandskom i engleskom jeziku napisano "Pismo za budućnost", naučni istraživači se nadaju da će istaći značaj opasnosti od nestanka glečera i posledica klimatskih promena.

Naučnici tvrde da je uticaj čoveka doveo do učestalijih toplotnih talasa na našoj planeti.

Leta će u gradovima, prvenstveno u evropskima, biti još toplija, a prosečne temperature do 2050. povećaće se između 3,5 i 4,7 stepeni, a četvrtina od 520 gradova doživeće dramatične promene klime, upozorio je švajcarski institut.

Naučnici su ispod leda na Grenlandu otkrili više od 50 novih jezera, a dosad se znalo za samo četiri.

Najbolji način da se klimatske promene zadrže pod kontrolom jeste sadnja stabala na uništenim šumskim područjima veličine Sjedinjenih Država, rekli su naučnici, jer bi se tako neutralizirale dve trećine emisije gasova koji zagrevaju planetu a za koje je odgovoran čovek.

Poređenje najnovijih snimaka Himalaja sa onima od pre 40 godina pokazale su da se led s tog planinskog lanca topi dvostruko brže.

Naučnici već mesecima upozoravaju da bi ove godine moglo doći do rekordnog nivoa otapanja leda na najvećem ostrvu na svetu, a prva posmatranja ukazuju na to da su bili u pravu.

Više od 40 odsto grenlandskog leda imalo je određeni stepen topljenja, a ukupno topljenje tokom subote procenjuje se na dve milijarde tona, odnosno dva kubna kilometra ledenog pokrivača, prenela je američka televizijska mreža CNN.

Zbog ubrzanog topljenja leda na Grenlandu i Južnom polu nivo mora mogao bi da poraste mnogo više nego što se ranije očekivalo. To će dovesti do iseljavanja stotina miliona ljudi, navode autori studije.

Klimatske promene menjaju životne izbore nekih mladih ljudi dok se svet bori da ograniči globalno zagrevanje, ne bi li odložio širok raspon njegovih posledica, od sve ekstremnijih poplava, suša, oluja i porasta nivoa mora do porasta gladi, nestašice vode i siromaštva.