Sneg na našoj planeti topi se alarmantnom brzinom, a naučnici upozoravaju da bi Severni ledeni okean uskoro mogao da ostane bez leda tokom letnjih meseci.

Poslednjih godina zime u Srbiji su bile za oko dva stepena celzijusa toplije u odnosu na sredinu dvadesetog veka, a to se oslikalo i u broju dana sa snežnim pokrivačem.

Odgovor je - da i to bi moglo da se desi već sredinom veka. O čemu se tačno radi?

Novo Nasino istraživanje je pokazalo koji evropski gradovi bi prvi bili potopljeni zbog globalnog otopljavanja.

Grenland je na putu da u ovom veku izgubi više leda nego u bilo kojom drugom periodu holocena, periodu od 12.000 godina tokom kog je procvetala ljudska civilizacija.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, na Alpima su glečeri upola manji u odnosu na početak 20. veka.

Naučni sajt "Science Brief" prikupio je podatke iz 73 istraživanja na temu požara i klimatskih promena objavljenih od 2013. godine do danas. Pročitajte šta je pokazala analiza ovih rezultata.

Novi izveštaj Američkog meteorološkog društva opisuje kako je 2019. godina bila još jedna od godina klimatskih krajnosti na našoj planeti. Prethodna decenija bila je najtoplija od kada se vodi evidencija. U izveštaju postoji niz dokaza koji otkrivaju našu tmurnu stvarnost zagrevanja planete.

Osim što rešenja zasnovana na prirodi mogu biti dugoročna i efkiasna za globalne izazove, ona donose višestruku dobit.

Neobično hladno područje u Atlantskom okeanu primećeno je još 2015. godine i odmah je postalo predmet interesovanja klimatologa koji još od tada pokušavaju da dokuče koji činioci dovode do ove pojave.

Ono što vam može biti posebno zanimljivo, jeste da su isti atmosferski procesi odgovorni za neuobičajeno toplo vreme u Verhojansku, kao i za ovaj hladniji početak leta na našim prostorima i da su ova dva događaja povezana.

Danas je svuda u svetu broj netaknutih ekosistema mali, ako uopšte i postoje još uvek. Dosta staništa je fragmentisano, izdeljeno raznim preprekama kao što su putevi i ljudska naselja. Fragmentisanost područja na kojima žive određene vrste loše utiče na genetički fond vrsta, odnosno manje su sposobne da daju zdravo potomstvo sa većom mogućnosti preživljavanja.

Šta kažu naučnici - zbog čega se sneg na Antarktiku zeleni?

Polarni medved je podjednako opasan za predstavnike svoje vrste, kao i za druge životinje.

Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva trenutnom brzinom tokom narednih 50 godina, više od tri milijarde ljudi moglo bi da živi u oblastima pretoplim za stanovanje, pokazala je najnovija studija objavljena u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka SAD.

"Decenijama uništavamo led koji je nastajao hiljadama godina", rekao je voditelj studije Marko Tedesko

Polovina svetskih peščanih plaža mogla bi nestati do kraja veka zbog porasta nivoa mora i drugih posledica klimatskih promena, a najpogođenije bi mogle biti obale Australije, Kanade, Čilea, Meksika, Kine i SAD, objavili su naučnici.

Učesnici protesta obučeni u plavo, predvodili su stotine ljudi ulicama Glazgova kako bi podigli svest o opasnostima globalnog zagrevanja.

Naučna istraživanja na Univerzitetu Manoa na Havajima ukazuju na činjenicu da će od 70 do 90 odsto svih koralnih grebena nestati tokom narednih 20 godina. Razlog su klimatske promene, okeani se greju, mora su sve kiselija i zagađenija, navode studije naučnika.

Kako je prethodni rekord zabeležen u martu 2015. godine, zaključak je da se Antarktik zagreva mnogo brže od svetskog proseka.