Novembar 2014

Jetijeva slava

Novembar 2014

Osvajanje najvših vrhova, najdubljih tačaka, otkrivanje nepoznatog i pobeđivanje samog sebe čovečanstvu je omogućilo napredak, a pojedincima svetsku slavu. Jedan od njih je Edmund Hilari, čovek koji je dokumentovano prvi osvojio Mont Everest u društvu Šerpasa Tenzinga Norgaja. Hrabra Japanka Džuko Tabei prva je žena koja je osvojila "krov sveta" dvadeset dve godine nakon Hilarija, ali je ostala u senci njegove ekspedicije iz 1953. godine, kao i mnogobrojni Šerpasi bez kojih uspon raznih avanturista teško da bi bio moguć. Tragedija u kojoj je lavina odnela šesnaest šerpaskih života učinila je nakratko Šerpase vidljivijim javnosti, a savremena tehnologija nam je omogućila i da se "penjemo". Naime, u čast stradalih pokrenut je sajt (everestavalanchetragedy.com/mt-everest-journey) koji nam omogućava da bezbrižno razgledamo čuvenu planinu; i da doniramo novac porodicama poginulih.

Šerpasi ili Šerpe, istočni narod (od tibetanskih reči šer, "istok", i pa, "narod"), danas su malobrojni. Prema podacima nepalske vlade iz 2001. godine bilo ih je manje od 155.000. Izdržljivost Šerpasa i planinski vrhovi u oblacima, kao i lokalne legende, doprineli su popularnosti priče o jetiju, snežnom čoveku. Iako Šerpasi pominju čak tri različite vrste jetija, još niko od brojnih lovaca na senzacije nije pouzdano dokazao njegovo postojanje. I sam Edmund Hilari bio je član jedne takve ekspedicije, koju je finansirala američka World Book Encyclopedia 1960. godine. Postoji fotografija na kojoj Hilari drži navodno jetijev skalp, iako je reč o nevešto sašivenoj šerpaskoj kapi od kozjeg krzna, što je Hilari kasnije i priznao, dok navodni tragovi potiču od tragova životinja koji su se deformisali otapanjem snega. Koliko ta pomama za jetijem daleko može da ode, potvrđuje jedna aukcija u Kristiju 1978. godine, kada je koža tibetanskog medveda prodata za 1.200 funti; u aukcijskom katalogu pisalo je: "Ova veoma retka koža pripisuje se jetiju, ili strašnom snežnom čoveku."

Međutim, svet ostaje velika nepoznanica i mi ćemo, kao i u proteklih osam godina, nastaviti da objavljujemo priče koje će nam približiti nepoznate predele i pojasniti fenomene prirode.

Čitaocima, nekadašnjim i sadašnjim saradnicima i prijateljima srpskog izdanja National Geographica srdačno se zahvaljujem i želim nam srećan osmi rođendan!

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...