Jul 2012.

Jul 2012.

Priznajem, nije lako ispisivati ove redove, sada već 69. put. Prostor je ograničen, ne bih smeo da se ponavljam, a mozak mi vri od mogućih tema za završnu reč. Ponekad uhvatim sebe kako ne mogu da filtriram teme kojih ima više nego što imam energije i vremena, a uprkos tome krećem da slažem knjige ispred sebe – da proverim ovo, da se podsetim onoga, da vidim šta beše... i onda shvatim koliko toga ne znam. Ali, kako se to kaže, kada shvatite koliko ne znate, počinjete da saznajete. I to posredstvom višeznačnog pojma – jezika, sistema glasova i znakova – čija je funkcija „instrukcija, posredovanje i prenošenje znanja”.

Biblijska Vavilonska kula, poznato je, predstavlja očajnički pokušaj ljudskog roda da ponovo uspostavi prekinutu vezu između neba i zemlje (hibris – ’bezgranično preuzdizanje’), a dovodi se u vezu sa korenom reči bll, što znači ’pometnja’, sa pričom o nastanku različitih svetskih jezika, što bi trebalo zauvek da spreči tako grandomanske poduhvate. Eto i bogovi su prilično sujetni, što su potvrdili sačuvani religiozni tekstovi.

Vavilonska kula novijeg doba, esperanto, divna je ideja koja nažalost nije zaživela u meri u kojoj je trebalo. Možete li da zamislite svet bez nesporazuma? Bez jezičkih barijera? Veštački jezik esperanto nije stvoren da bi ukinuo druge jezike, a iako su ga prihvatile Ujedinjene nacije, esperantu nedostaje mreža škola, mada se esperanto tiho i žilavo održava. Na primer, video sam da na Vikipediji ima više priloga na esperantu nego na srpskom jeziku.

Reč-dve o odnosu države prema srpskom jeziku odvele bi nas na mnogo šire frontove, pa ovog puta ne bih o tome.

U mojoj široj višejezičnoj porodici, osim srpskog, nemačkog, mađarskog, švedskog i engleskog jezika, negovao se i esperanto. S ponosom čuvam prepiske moje bake na esperantu, rođene kao Mađarice, i žalim što nemam njen dar za jezike, ali se nadam se da će ga imati moja deca.

Do sledećeg broja, 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...