Februar 2014

Kupola iz jajeta rođena

Februar 2014

Kada pišem završnu reč trudim se da dodam ponešto u vezi sa naslovnom temom broja. Najčešće jeste tako, ali ovog puta sam odustao od priče o istraživanju mozga zato što su ovog meseca moje sive ćelije bile zaokupljene Bruneleskijem. Pamtim da sam još kao student istorije umetnosti bio ushićen Bruneleskijevom „Bolnicom nevinih”, odnosno bolnicom i prihvatilištem za siročad u Firenci, više nego kupolom koja krasi sedište Firentinske nadbiskupije. Međutim, kupola Firentinske katedrale zaista je delo koje s pravom privlači pažnju evo skoro punih šest vekova.

Filipo Bruneleski je očigledno sebe video kao jedinog koji može da realizuje tako složen poduhvat kao što je kupola Katedrale Santa Marija del Fjore. Strast koju je Bruneleski pokazivao prema tom poduhvatu veoma slikovito opisuje Đorđo Vazari u svom delu „Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata”, kao i zapanjujuću Bruneleskijevu istrajnost, uprkos prihvatanjima, odbijanjima i omalovažavanjima. „Filipo je mogao pokazati jedan mali model koji je imao, ali to nije hteo poznavajući slabu inteligenciju predstavnika, zavist umetnika i nestalnost građana koji su se zauzimali čas za jednog, čas za drugog, prema tome kako im se ko dopadao”, kaže Vazari u pomenutoj knjizi. Na jednom od sastanaka, priča se, Filipo je na zahtev prisutnih da pokaže svoj model, kao što su to učinili i ostali, to odbio, ali je predložio stranim i lokalnim majstorima da kupolu treba da radi onaj koji na ravnom mermeru uspravi jaje jer će tako pokazati snagu sopstvenog duha. Uprkos raznim dovijanjima i pokušajima niko nije uspeo dok Filipo, sačekavši svoj red, nije nežno uzeo jaje i udarivši ga donjim delom u mermer uspeo da jaje postavi uspravno. Umetnici su gunđali, ali Bruneleski im je kroz smeh odgovorio da bi i oni mogli da zasvode kupolu samo kad bi videli model ili crtež. Navodno, tako bi odlučeno da se Bruneleskiju poveri ovo delo.

Nakon nekog vremena građevina je već dostigla toliku visinu da je silaženje bilo vrlo nelagodno i oduzimalo je mnogo vremena. Stoga je Bruneleski naredio da se na kupoli otvore krčme sa kuhinjama gde će se prodavati i vino – tako više niko nije napuštao posao do večeri – što  je za radnike bila neka vrsta udobnosti, a za posao od velike koristi. Predlažem da se i vi opremite svime što vam je potrebno i ne prekidate čitanje.

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...