Januar 2014

Amazonke il’ Amazonci, pitanje je sad

Januar 2014

Najvece šumsko prostranstvo na svetu i dalje budi interes istraživača i naučnika, kao i maštu avanturista. Amazonija obuhvata oko pet i po miliona kvadratnih kilometara i prostire se kroz devet država Južne Amerike, dok je oko 60 odsto Amazonske prašume na teritoriji Brazila. Glavni životni tok područja, reku Amazon, podrobnije je istražio španski moreplovac, istraživac i konkistador u službi Portugalije Fransisko de Oreljana.

Najveća južnoamerička reka nosila je jedno vreme ime Rio Santa Maria de la Mar Dulce, kako su je nazvali Španci oko 1500. godine, gde mar dulce upućuje na to da je uliv moćne reke u okean toliki da voda okeana nije slana još dugo nakon ušća. O današnjem imenu Amazona postoje dva stava. Manje pobornika ima onaj po kojem je domorodačka reč transliterovana na portugalski, amassona, što znači „lomilica čamaca“, poslužila kao ime reke. Drugi i rasprostranjeniji je onaj koji se dovodi u vezu sa mitskim ratnicama Amazonkama, koje su inače u klasičnoj umetnosti redovno prikazivane sa obe dojke. Ovo drugo, bolje prihvaćeno tumačenje stiže iz hronike De Oreljanine ekspedicije 1541. godine koju je napisao njegov saputnik, dominikanski sveštenik Gaspar de Karvahal. Cilj ekspedicije bio je pronalazak legendarnog grada Eldorada, ili po nekim izvorima, bogate Zemlje cimeta. De Oreljana i njegov brod su se slučajno odvojili od ostalih, pa je istraživač plovio Amazonom kako bi našao put do svoje baze. Na toj plovidbi sukobio se sa njemu nepoznatim plemenom Tapuja, gde su se, prema hronici, na zaprepašćenje Španaca žene borile rame uz rame sa muškarcima. Međutim, verovatnije je da su preplašeni konkistadori od dugokosih i obrijanih muškaraca naoružanih lukom i strelom pomislili da su žene i, očigledno potkovani grčkom mitologijom, proglasili ih Amazonkama. Ali naravno, ne može se isključiti mogućnost da su žene u nekim amazonskim plemenima imale i ratničke uloge.

A kada je o Kajapo Indijancima reč, siguran sam da je mnoge od vas zaintrigirala ovomesečna naslovna strana i reportaža. Nakon što pročitate ovu zanimljivu priču, preporučujem vam etnografske filmove Kayap, Out of the Forest (1987) antropologa Terensa Tarnera i Taking Aim (1992) brazilske autorke Monike Frote. Takođe i Jutjub će vam ponuditi nekolicinu živopisnih dokumentaraca.

Čitaocima, članovima Društva, autorima, saradnicima i prijateljima časopisa National Geographic Srbija želim srećne praznike, zdravljem i znanjem ispunjenu 2014. godinu.

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...