Avgust 2009

Temelji moderne astronomije postavljeni pre četiri stotine godina, kada je Galilej uperio teleskop u nebo, danas nose građevinu višestruko korisnu čovečanstvu.

Avgust 2009

Daljim „zidanjem“ bićemo sve bliže nekim drugim svetovima, ali istovremeno ćemo moći i da Zemlju sagledamo iz drugačije perspektive, što će, nadam se, našoj planeti doneti bolju budućnost.

Redovi koje čitate nastaju, slučajno ili ne, i na četrdesetodogišnjicu spuštanja na Mesec, tihog suseda Zemlje, a pogled koji usmerimo ka njemu kao deca verovatno predstavlja i prvi korak u astronomiju.

Još pamtim knjižicu/slikovnicu o Lunetu, dečaku sa Meseca koju su mi kao malom čitali, a kojoj se sam kasnije i kao stariji vraćao. Danas više ne mogu da je pronađem i žalim što svom sinu neću moći da je prosledim. Međutim, sigurno je da će astronomskih sadržaja biti sve više, a nadam se onih astroloških sve manje. Da bi se to dogodilo ulaganja u nauku bi trebalo da budu znatno viša, ali kad već nema sredstava, trebalo bi barem da se popularizacija nauke ne ometa. Do tog nivoa društva ćemo verovatno morati još malo da se strpimo.

Obeležavanje Međunarodne godine astronomije je moguće idealna prilika da se barem pokaže dobra volja, što je i učinjeno. Na primer, pored pomoći države i nekih institucija, u okviru globalnog projekta „Mesec za sve nas“ tokom proteklih meseci Zemljin satelit je fotografisan iz raznih država, a nastale fotografije kolažno objedinjene. Našoj zemlji je pripala „parcela“ broj 44.

National Geographic Srbija se pridružuje obeležavanju Međunarodne godine astronomije prošlomesečnom pričom o teleskopima i ovomesečnom domaćom reportažom „NLO-mit našeg doba“, koje još jednom dokazuju da fascinacija noćnim nebom i svime što ono nosi nema granice, kao ni ljudska radoznalost.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...