Mart 2011

Domišljato skovan termin antropocen dobro odgovara promenama koje je čovečanstvo izvršilo na fizionimiji Zemlje i kojima smo ovog meseca posvetili jednu priču, nenamerno tesno povezanu sa reportažom o probijanju najdužeg i najdubljeg železničkog tunela kroz Alpe.

Mart 2011

Bogata Švajcarska može sebi da priušti takav poduhvat, koji osim novca iziskuje i priličnu preciznost. Poznato je da ni u jednom, ni u drugom Švajcarska ne oskudeva. Jedan deo švajcarskog bogatstva leži u vrhunskim, svetski poznatim, i naravno, preciznim časovnicima.

Mehanički časovnik, „majka mašina“, kako ga još nazivaju, svojim je krupnim i onim mnogo sitnijim zupčanicima pokrenuo industrijsko doba i porušio barijere između znanja, veština i genijalnosti. Bez obzira na jezik ili veru ta mehanička sprava kontinuirano privlači ljude. Pre uspostavljanja Novog sveta i velikih migracija koje su usledile, vešte zanatlije, među njima i časovničari, izvršile su ogroman uticaj putujući po Evropi češće od svojih proizvoda. Prve potrebe nisu zahtevale više od jednog časovnika po zajednici, ali je to podrazumevalo da časovničar doputuje na lice mesta. Tako je, na primer, časovničar iz Bazela polovinom XIV veka došao da ugradi sat na strazburškoj katedrali, pa produžio u Lucern, gde je postavio prvi javni časovnik. U Evropi je relativno kasno na jednom mestu okupljen dovoljan broj časovničara kako bi se osnovalo cehovsko udruženje. Prema nekim izvorima ceh časovničara osnovan je 1544. godine u Parizu, a tek 1601. godine u Ženevi.

Verska previranja nakon hrabrog Luterovog čina (i sam se okušao kao zanatlija prikucavajući svoje teze na vrata katedrale u Vitenbergu) mnoge vrhunske majstore naterala su na pokret. Pre Ženeve, Augzburg i Nirnberg su cvetali kao zanatlijski centri. Međutim, pronalazač džepnog časovnika Peter Henlajn iz Augzburga, morao je da okuša sreću na drugom mestu, kao i mnogi drugi časovničari, zbog rasula izazvanog tridesetogodišnjim ratom (1618–1648). Protestantska reformacija, od podrške nemačkih plemića Luteru do Kalvinovog preseljenja u Bazel, nije donela samo podelu u zapadnom hrišćanstvu, već novu eru pokretljivosti. Kao što su Drugi svetski rat i nacistički progoni Ameriku pretvorili u centar atomske fizike, jedno područje zaštićeno planinama, današnja Švajcarska, izvuklo je premiju na polju tadašnje nauke i tehnologije i ubrzo postala svetski časovničarski centar.

Jednom pokrenuto, klatno napretka se ne zaustavlja. Tik-tak se i dalje čuje u našem tehnološki revolucionarnom računarskom dobu koje zavisi od vremena više ma koji prethodni period. A gde će nas ova „evolucija u strašnoj žurbi“ odvesti, saznaće generacije posle nas. Uz malo sreće i mnogo pameti, nadam se u bolje.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.