Jul 2011

Čuvena vladarka Kleopatra, viševekovna misterija, poslužila je kao inspiracija za mnoge uspele i one manje uspele umetničke izraze.

Jul 2011

Ako ste pročitali ovomesečnu naslovnu temu, mogli ste da zaključite koliko dugo je jedna žena, odnosno njen život, bila eksploatisana na razne načine. Muzika, književnost i kinematografija možda na to i imaju pravo.

Dobro, priznaću; moj filmski favorit u ulozi Kleopatre je Monika Beluči.

Jedan od mojih omiljenih kompozitora, Georg Fridrih Hendl, posvetio je Kleopatri deo u svojoj operi „Julije Cezar”. Ali, nije to jedina stvar koja ga povezuje sa Egiptom i antičkim svetom. Hendl je, kako se danas smatra, u XVIII veku uveo kastrate u operu i tako otvorio put privremenoj dominaciji muških soprana na operskim scenama.

Kastrati su na zapadu uglavnom bili poznati zbog svojih vokalnih sposobnosti, a praksa da se koriste u horovima potiče iz Carigrada. Reč „evnuh” na grčkom ima značenje „čuvar postelje”, što je neretko dovodilo i do većeg političkog uticaja muškaraca bez muškosti. Evnusi ili kastrati bili su privilegovana klasa jer nisu bili pretnja čistoti kraljevske postelje. U Egiptu je institucionalizovan položaj evnuha bio toliko uobičajen da se evnuhom nazivao bilo koji službenik na dvoru, bez obzira na to da li je ili nije bio kastriran.

Mimo muzike i političkih ambicija, religiozna dogma je navela mnoge da sebi oduzmu muškost kako bi izbegli iskušenja, odnosno greh, povodeći se za rečima jevanđeliste Mateja da „ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog”. Doslovno se držeći jevanđelja, crkveni otac Origen iz perioda ranog hrišćanstva je sledio savet iz Novog zaveta, te je tako nastala i sekta u kojoj su se muškarci dobrovoljno kastrirali. Zabeleženo je da je u Rusiji ta sekta imala svoje sledbenike tokom XX veka.

Nije mi poznato da se kod nas ili u okruženju dogodila dobrovoljna kastracija, što je dobro, ali ima još toga čime možemo da se podičimo.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...