Novembar 2013

Korak u osmu godinu

Novembar 2013

Sa ovim novembarskim brojem navršili smo punih sedam godina i na početku ovih redova želim da se zahvalim svima koji su sve ovo vreme uz National Geographic Srbija, potom i vama koje smo uspeli da zainteresujemo sadržajima koje objavljujemo.

Iako je ovo rođendanski broj izdanja na srpskom jeziku, ne bežimo od teških tema kao što je to slučaj u reportaži o Nigeriji. Sve strašno, nažalost svima nama poznato, tu je: strah, tuga, nasilje i beznađe. Možda ste se nekada zapitali šta će sve to jednom časopisu kao što je National Geographic. Zato što se ono što mora biti rečeno saopštava baš tako kako i jeste. Nasilje, u bilo kom obliku, nikome na Zemlji nije nepoznato i ono, kao i druga zla, ne poznaje granice. Međutim, stvar je u tome u kojoj meri ćemo ga primetiti. National Geographic primećuje mnogo toga i pridaje značaj onome što misli da je moguće ispraviti, možda nešto i promeniti. Ponekad je to veoma dug proces, ponekad ne daje željene rezultate, pa ipak važno je da to primetimo i o tome izvestimo. Ali istovremeno skrećemo pažnju čitalaca i na one fenomene prirode koji nisu uhvatljivi na prvi pogled. Šta je to suštinsko što delimo sa našim čitaocima, verovatno najprimerenije pokazuje i ovomesečna naslovna strana koju ću propratiti rečima Ralfa Volda Emersona: „Dok stojim na goloj zemlji – a glavu mi kupa i u beskraj svemira uzdiže povetarac – sve bedno samoljublje nestaje. Postajem prozirno oko; ja sam ništa; ja vidim sve; talasi univerzalnog bića struje kroza me...”

To je jedan od ključnih razloga zašto naš časopis postoji 125 godina, od toga sedam godina na srpskom jeziku. I zato što ne izmišljamo, ne montiramo i ne jurimo senzacionalizam. Jednostavno, može nam se verovati.

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...