Maj 2013

Elementi u harmoniji

Maj 2013

Na više načina i u više značenja ovaj broj obeležen je hemijom. Da odmah budemo načisto, ta zanimljiva nauka mi je toliko loše prezentovana u osnovnoj školi da mi i danas klecnu kolena kada vidim hemijsku formulu. Čekaću još neko vreme da vidim kako će se moj sin snaći u razumevanju hemije i nadam se prilici da ću uz njega nadoknaditi propušteno. A potom biti u stanju da ćerci približim čudesni svet elemenata koji tvore sve oko nas.

Krajem XVIII veka hemija je, kao mlada nauka, doživela zapaženo promovisanje zahvaljujući briljantnom Hamfriju Dejvidu, koji je nauku oplemenio otkrićima kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, aluminijuma... U svoje vreme otkrio je desetak elemenata, petinu od tada poznatog broja elemenata. Možda bi učinio mnogo više da se nije navukao na uveseljavajuće svojstvo azotnog oksida, koji mu je verovatno i došao glave. Od tada pa do polovine XIX veka hemija je bila u nekoj vrsti nereda, dok Dmitrij Ivanovič Mendeljejev nije sproveo u delo veliko spremanje. Anegdota kaže da je Mendeljejev inspiraciju našao u pasijansu, gde se karte horizontalno ređaju po boji, a vertikalno po broju.

U žargonu, kada postoji „hemija”, podrazumeva se nešto veštačko ili privlačnost, razumevanje. „Hemijom” kao razumevanjem, ili hemijskim rečnikom rečeno, harmonijom između različitih elemenata, nastajao je časopis koji držite u rukama. Art-direktor Nenad Valentik i ja smo bili „najstabilniji elementi u harmoniji” u sistemu zvanom National Geographic Srbija. Nenad odlazi u nov sistem i u nove izazove, a ono što obojica znamo jeste da se veze među stabilnim elementima ne kidaju lako. „Trpeo” me je 79 brojeva, znam da bi mogao još. Hvala mu na tome.

Do sledećeg broja,



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u septembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.