-  

Arhiva časopisa

  -  

Januar 2012

Reč-dve o blizancima

Reč-dve o blizancima

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Imaju iste prodorne oči. I istu boju kose. A ipak, jedan je možda stidljiv, a drugi voli da upoznaje nove ljude.

Ako otkrijemo zašto se jednojajčani blizanci razlikuju, iako imaju isti DNK, možda ćemo otkriti mnogo toga i o svima nama.

Svakog leta, prvog vikenda u avgustu, na hiljade blizanaca okuplja se u gradiću Tvinsburg u Ohaju, jugoistočno od Klivlenda, koji je pre skoro dvesta godina tako nazvan po nekoj braći blizancima.
Oni dolaze na Dane blizanaca, trodnevni festival koji se sastoji od izleta, izbora za najveći talenat i takmičenja u međusobno najvećoj sličnosti, a koji je prerastao u jedan od najvećih skupova blizanaca u svetu.

Priroda i vaspitanje

Poređenjem iskustava jednojajčanih sa dvojajčanim blizancima, koji potiču iz odvojenih jajašaca i obično popola „dele” DNK, istraživači mogu da odrede u kojoj meri geni utiču na naš život. Ako su u pogledu pobolevanja jednojajčani blizanci sličniji jedan drugom od običnih blizanaca, onda podložnost određenim bolestima mora barem delimično imati koren u nasleđu.

Ove dve linije istraživanja – proučavanje razlika među jednojajčanim blizancima da bi se otkrio uticaj životne sredine i poređenje jednojajčanih sa dvojajčanim blizancima da bi se izmerila uloga nasleđa – presudne su za razumevanje međusobnog uticaja prirode i odgoja u određivanju naše ličnosti, ponašanja i podložnosti bolestima.

Blizanci Džim

Ideja da se uz pomoć blizanaca meri uticaj nasleđa datira još iz 1875. godine kada je engleski naučnik Frensis Golton prvi predložio takav pristup (i skovao izraz „priroda i odgoj”). Ali izučavanje blizanaca doživelo je iznenadni obrt 80-ih godina XX veka kada je otkriven veliki broj jednojajčanih blizanaca koji su rastavljeni po rođenju.

Priča je počela sa čuvenim slučajem dva brata, obojice sa istim imenom Džim. Rođeni u mestu Pikva u Ohaju 1939. godine, Džim Springer i Džim Luis usvojeni su kao bebe i odgojeni u različitim porodicama koje su im slučajno dale isto ime. Kada se Džim Springer u svojoj 39. godini sastao sa bratom 1979. godine, otkrili su čitav niz sličnosti i podudarnosti. Obojica su bili visoki 1,8 metara i imali po 82 kilograma. Dok su odrastali, obojica su imali pse koji su se zvali Toj i išli na letovanja u Sent Pit Bič na Floridi. Obojica su se u mladosti oženili ženama koje su se zvale Linda od kojih su se kasnije razveli. Njihove druge žene su se zvale Beti. Svojim sinovima dali su isto ime – Džejms Alen.

Odvojeni po rođenju

Za dva para u Kanadi moć uticaja DNK na ponašanje mnogo je više od akademskog pitanja.
Linet i Majk Šo upoznali su Alison i Kirka Meklauda u istoj agenciji za usvajanje dece. Šoovi žive u Amherstburgu, seoskoj zajednici blizu Vindzora u Ontariju, a Meklaudovi u Satonu, prigradskom naselju pokraj Toronta. U februaru 2000. godine zajedno su otputovali u Čendžou, grad u kineskoj provinciji Hunan, sa malom grupom potencijalnih roditelja. Čim su ugledali bebe koje će usvojiti, odmah su uočili da su bliznakinje.
Meklaudovi voze četiri sata do Amherstburga ili Šoovi putuju do Satona na svakih šest do osam nedelja. Čim se kola Meklaudovih zaustave pred kućom Šoovih, Lili iskače sa zadnjeg sedišta i juri u zagrljaj svojoj sestri Džilijen. Sada imaju po 12 godina, obe imaju iskren izraz lica i crnu kosu do ramena, jedino što Džilijen odskora nosi zubnu protezu. „One su sestre skroz naskroz”, kaže Linet, gledajući ih. „Slične su kao jaje jajetu.”

Treća komponenta

To što su Lili i Džilijen toliko slične iako su podizane u različitim porodicama, samo potvrđuje da jednojajčani blizanci dele isto genetsko nasleđe. Ali kod dva brata iz Merilenda, situacija je upravo obrnuta. Iako su odrasli u istoj porodici, ovi jednojajčani blizanci su potpuno različiti. Šta je to toliko moćno da nadjača udružena dejstva prirode i vaspitanja?

Kod oba dečaka je dijagnostifikovan autizam uoči njihovog drugog rođendana, mada su Džonovi simptomi mnogo teži, uključujući neprestano kretanje, smetnje u govoru i problem gledanja ljudima u oči, i Sem ima probleme, uglavnom sa uklapanjem u društvo. To što njih dvojica dele poremećaj u razvoju nije ništa neobično. Kada se kod jednog jednojajčanog blizanca ustanovi autizam, istraživanja su pokazala da postoji 70 odsto verovatnoće da će i drugi biti autističan.

Za šestogodišnje blizance Sema i Džona, budućnost je, reklo bi se, ispunjena novom nadom. Džon se odnedavno oslobodio i počeo da izgovara više od jedne reči. „Hoću da idem plivam veliki bazen sa mama tata Sem Džon”, izletelo mu je jedne večeri na obližnjem bazenu. „Sveti bože, izustio je rečenicu od 12 reči, a do sada je samo ćutao”, ushićeno je izjavila njegova majka. „To ćutljivo dete ovog leta je nešto sasvim drugo: sklapa reči umesto da me vuče za ruku.”

S druge strane, Sem guta knjige o grčkoj mitologiji i ortopediji, temama koje naizgled nemaju ništa zajedničkog, ali za njega imaju otkako je slomio lakat. Kad je pročitao priču o Ikaru, koji je preleteo preko Krita na krilima od perja i voska, odlučio je da i sam pokuša i to sa vrha kauča u dnevnoj sobi. I, naravno, završio je u bolnici. A dok je ležao i oporavljao se kod kuće, imao je dovoljno vremena da zaroni u knjigu o medicini.
Svaki dečak pokušava da leti na svoj način.

PORTRETI: MARTIN ŠELER
NAPISAO: PITER MILER
SNIMILA: DžODI KOB

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.