Bumbarova matematika

Bumbarov let, čak i kada se ne odnosi na muziku, može da izgleda nasumično i frenetično dok pčele radilice tragaju za polenom i nektarom koji nose u košnicu.

Bumbarova matematika

Međutim, istraživači na Koledžu „Kvin Meri” pri Univerzitetu u Londonu otkrili su da postoji određena koreografija na cvetnoj površini. Pčele imaju mozak veličine semena trave, ali su ovi insekti sposobni da efikasno rade tako što rešavaju jedan od najvećih matematičkih izazova – problem trgovačkog putnika.
Izazov je naći najkraći put da se poseti svaki cvet tačno jedanput pre povratka u košnicu. Računari moraju da pribegavaju komplikovanim proračunima, tako što mere svaku moguću rutu. Pčele koje se ovde proučavaju, Bombus terrestris, a verovatno i druge vrste, koriste prostorno pamćenje i na taj način, putem pokušaja i pogrešaka, brzo poboljšavaju svoje putanje. (Izabrati sledeći najbliži cvet nije rešenje.) Naučnici znaju zašto to pčele rade – let je iscrpljujuć. Sada pokušavaju da otkriju kako to ovi insekti rade. Spoznajom onoga što upravlja njihovim odlukama mogla bi da se obezbede rešenja koja bi poboljšala naše mreže komunikacije i transporta. Za pčele je to samo pitanje dobre orkestracije. –Grečen Parker

Bumbari putuju i do osam kilometara kada su u potrazi za hranom, zbog toga je bitno pronalaženje najoptimalnije putanje među cvećem da bi se sačuvala energija.

Brzo uče

U laboratorijskim eksperimentima pčele su pronašle najkraću putanju koja povezuje šest cvetova, a nisu ni isprobale sve moguće varijante. Pčele su testirane 80 puta i, kako je vreme prolazilo, sve su češće koristile najkraću putanju.

FOTOGRAFIJA: ANDRE SKONjEČNI, IMAGEBROKER/ALAMY
CRTEŽI: LOSON PARKER, NGM. IZVOR: NAJDžEL REJN, ROJAL HOLOVEJ, UNIVERZITET U LONDONU



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...