-  

Arhiva časopisa

  -  

Februar 2012

Zemlja budućnosti

Zemlja budućnosti

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Astana je nova prestonica Kazahstana, smela, grandiozna i neodoljivo privlačna za mlade ljude željne uspeha.

Nova prestonica Kazahstana obiluje egzotičnim građevinama, čiji izgled najbolje opisuju šaljivi lokalni nadimci: banana (jarkožuta poslovna višespratnica), sedam burića (grupa stambenih oblakodera), upaljač (Ministarstvo saobraćaja i komunikacija).

Uspavana dolina u Kazahstanu: Nepoznata bolest utiče na mozak meštana (VIDEO)

Ali jedna od njih, nacionalni spomenik zvani Bajterek, nema nadimak jer prosto ne liči ni na šta poznato. Bar ne na ovoj planeti.

Bajterek, što na kazaškom znači „visoka topola”, toranj je visok 97 metara, poduprt spoljnim skeletom od belo obojenog čelika. A na vrhu je džinovska staklena kugla sa zlatastim prelivom. Prema natpisu u podnožju, ovaj spomenik predstavlja kazaški mit o Samruku, svetoj ptici koja svake godine snese zlatno jaje – sunce – u krošnju džinovskog drveta života. A ko je kreator? Niko drugi do Nursultan Nazarbajev, koji je od radnika u čeličani napredovao do partijskog moćnika i koji vodi zemlju još od sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Pogledajte: Upoznajte Kazahstan (VIDEO)

Krajem 1997. godine Vlada se i zvanično preselila u hladnu, vetrovitu Akmolu, skoro 1.000 kilometara na sever, u golu stepu srednje Azije. Ovaj grad je kasnije prekršten u Astanu, što na kazaškom znači prestonica. Taj događaj se svakog 6. jula slavi kao Dan Astane, što se poklapa i sa Nazarbajevljevim rođendanom.

Bogat naftom i drugim rudama, Kazahstan je utrošio milijarde na novu prestonicu, pruživši priliku mnogim vodećim svetskim arhitektima da pokažu svoje umeće na levoj obali reke Esil, koja odvaja „novi grad” sa administrativnim centrom od starog na desnoj obali, izgrađenog uglavnom još u vreme Sovjeta.

Pročitajte: Nova prestonica Kazahstana

Potenciranje kazaškog jezika samo je deo šireg trenda koji neko naziva „kazahifikacijom”, čiji je najizrazitiji primer upravo Astana, a najrevnosniji zagovornik Nazarbajev. I sam poreklom Kazah, predsednik je rođen pre 71 godinu u pastirskoj porodici u jednom selu na jugoistoku zemlje, blizu granice sa Kirgistanom. Radio je u čeličani dok nije pristupio Komunističkoj partiji, u kojoj je bio jedan od viših rukovodilaca u vreme raspada Sovjetskog Saveza. Ubrzo pošto je postao predsednik počeo je da priprema teren za preseljenje prestonice iz Almatija u Akmolu, u severno-centralnom Kazahstanu.

Mnogi su bili iznenađeni ovakvim izborom. Podignuta 1830. godine kao carsko utvrđenje, Akmola je kasnije postala železnički čvor i u vreme Sovjeta bila je poznata kao Celinograd. Ovaj grad je 90-ih godina prošlog veka zapao u krizu i pominjan je samo po stvarima koje nećete naći u brošurama trgovinske komore: temperaturama koje se zimi spuštaju i do -51ºC, oblacima komaraca preko leta i žestokim vetrovima koji dižu kovitlace prašine sa ispošćenih njiva.

Pogledajte: Zagađenost vazduha u Aziji utiče na svetsku klimu

Uspon i procvat prestonice najbolje može da se oseti u tržnim centrima, od kojih je Kan Šatir – šator koji je projektovao Foster – najistaknutiji. Na njegovom poslednjem spratu nalazi se plaža u zatvorenom, opremljena bazenom sa talasima i peskom koji je uvezen sa Maldiva. Jedne noći ovde je organizovana bikini-žurka, a ulaznica je koštala 20 američkih dolara. Dok su u oskudne kupaće kostime odeveni muškarci i žene sabijali votku i red bul, disk džokej je urlao na engleskom: „Opšta ludnica! Ovo je bikini-žurka!”

NAPISAO: DžON LANKASTER
SNIMIO: GERD LUDVIG

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.