-  

Arhiva časopisa

  -  

Februar 2012

Tajanstvena dama

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Portret kredom i tušem možda je Leonardovo delo vredno 100 miliona dolara.

„Bjanka Sforca” nije privukla pažnju kada je predstavljena umetničkoj javnosti 30. januara 1998. godine.
Da neko tek tako ušeta u galeriju i kupi crtež za koji se ispostavi da predstavlja do tada nepoznato Leonardovo remek-delo koje možda vredi 100 miliona dolara, zvuči kao urbana legenda. Leonardova dela se zaista retko pronalaze. Datiranjem radioaktivnim ugljenikom C-14 utvrđeno je da je napravljen između 1440. i 1650. godine. Istoriografija odevanja ukazuje na to da žena na crtežu nosi kostim karakterističan za milanski dvor s kraja XV veka, sa čvrsto uvezanom kosom kakva je tada bila u modi. U to vreme Leonardo je živeo u Milanu i radio dvorske portrete po porudžbini. Perforacija na levoj ivici potreta ukazuje na to da je on bio deo knjige, moguće neke koja je napravljena u čast kraljevskog venčanja.

Potvrđivanje autentičnosti umetničkog dela starog nekoliko vekova, naročito ako se radi o raritetnom, izuzetno vrednom Leonardovom delu, retko kada predstavlja jasan, objektivan proces. Sujete, lični ukusi i strah od sudskih parnica podjednako utiču na rasuđivanje. Da bi pridobio širu saglasnost, Kemp je svoja najnovija saznanja poslao raznim renomiranim stručnjacima. Gotovo svi oni odbili su da daju komentar, čak i za potrebe ovog članka. „Za saglasnost je potrebno vreme”, priznaje Kemp, „ali ja sam sasvim uveren u svoj stav.” Jedno je sigurno, ako dođe taj dan da Bjanka Sforca bude okačena u muzej kao originalni Leonardo, svi pogledi će biti prikovani za nju.

Sklapanje knjige

Ključni delić mozaika – originalno boravište „La Bella Principesse” – izgleda da je pronađeno u knjizi staroj 500 godina, u Narodnoj biblioteci Poljske u Varšavi. Ilustracije u „Sforcijadi”, po narudžbi milanskog vojvode, ukazuju na udaju njegove ćerke Bjanke Sforce za Leonardovog mecenu 1496. godine. Makrofotografija povezanih listova pergamenta otkriva da stranice nedostaju (dole); portret neveste trebalo bi da se nalazi na stranici pri dnu. Dok ekipa televizije National Geographic snima taj trenutak (gore), inženjer Paskal Kot (levo) i oksfordski istoričar umetnosti Martin Kemp umeću identičnu kopiju portreta na upražnjeno mesto. Stranica se uklapa, perforacija se poklapa. Zašto je i kada „La Bella Principessa” bila uklonjena, ostaje misterija.

Napisao: Tom O’Nil

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u martovskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.