Igranje vatrom

Četiri decenije proučavanja požara dovelo je Džeka Koena iz Šumske službe Sjedinjenih Država do jednog zaključka.

Igranje vatrom Foto: Mark Tisen, NGM

Kada je reč o velikim požarima, najveća pretnja domovima ne potiče od zidova ili plamena koji briše kroz stambene oblasti. Najveća pretnja potiče od samih kuća – njihove konstrukcije, materijala, čak i baštenskog zasada – i njihove osetljivosti na žeravice, komadiće zapaljenog materijala koje on zove vatrenim kuglama ugarcima.

Koen je video na hiljade kuća koje nestaju u vatri, uključujući tu i otprilike 5.500 onih koje je proždrao kalifornijski pakao 2003. i 2007. godine. Sledeće godine je Ministarstvo za bezbednost domovine pristalo da finansira razvoj softvera koji će konačno da omogući vlasnicima kuća i protivpožarnim agencijama da procene ranjiva mesta u kućama i drugim građevinama. Ovo je, kaže Koen, najvažniji korak ka sprečavanju katastrofe. Da bi dokazao svoj stav, upotrebio je jednu impresivnu alatku: kuću prirodne veličine, koja može da bude zapaljena, opremio je drugačijim materijalima, i onda ponovo zapalio.

Nazovite to korisnim igranjem vatrom. Ova simulacija se odigrava u ogromnom pogonu koji zauzima 35 hektara okoliša u Južnoj Karolini. Ovde Institut osiguranja za bezbednost poslovnog prostora i domova, koji finansira oko 60 osiguravajućih kompanija, stvara uslove koji nastaju pri izbijanju velikih požara, uragana i tome sličnog, da bi proučio njihov uticaj na zgrade i da bi razvio smernice za zaštitu. „Ne postoji ništa slično ovoj laboratoriji”, kaže predsednica i izvršna direktorka Džuli Rokman. „Prevashodno smo opsednuti time da nauka bude u pravu.”

Izazovi su ogromni. Rukovodioci vatrogasnih stanica i šumski stručnjaci svedoče o naučnoj preciznosti pri simulaciji ovih požara, ali u toku te uspešne simulacije, mašine za stvaranje žeravice su i same planule, a metalne cevi su se iskrivile. Tamošnjih 105 ventilatora za stvaranje vetra proždire toliko energije da ovo skoro godinu dana staro postrojenje ima sopstvenu trafostanicu. Međutim, testovi su obezbedili vredne informacije koje su dokumentovane na video snimcima i fotografijama.

Da bi se sagledala ranjiva mesta na zgradi koja je zahvaćena požarom, kuća za testiranje od 130 kvadratnih metara se bombarduje ugarcima koji se stvaraju paljenjem sanduka sa suvim lišćem. Zgrada može da bude izgrađena od različitih vrsta materijala za zidove, prozore, oluke i krovove. Među naučenim lekcijama je i sledeća: oluci od vinila se lako tope, a žeravice mogu da prodru u kuće kroz ventile, prozore i krovove. „Bili smo pomalo iznenađeni time kako su se stvari brzo odvijale od trenutka kada su žeravice oduvane na krov”, kaže Rokmanova. „Videli smo paljenje koje se dogodilo za nekoliko sekundi.”

To je ona slaba tačka za koju se Koen nada da će je razrešiti softver koji je zasnovan na njegovom istraživanju. „Kada požar žestoko plamti, proizvodi milione ugaraka koji padaju kao mećava”, objašnjava. Kada jednom uđu u kuću, oni je potencijalno mogu spaliti iznutra. Ovaj softver će pomoći korisnicima da tačno odrede površine podložne vatri. U laboratoriji će, u međuvremenu, drugi test proveriti kako zračeća vrelina iz građevine koja gori može da prouzrokuje da se zapali i komšijska. A sledeći veliki simulacioni izazov je stvaranje savršene oluje praćene gradom.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...