Mačizma u Brazilu

Žoze Alberto, Murilo, Žeraldo, Anžela, Paulo, Edvižes, Visente, Rita, Lusija, Marselino, Terezinja.

Mačizma u Brazilu

„Jedanaest ih je, zar ne? Ne računam mrtvorođene, tri pobačaja i jednu bebu koja nije poživela ni ceo jedan dan.” Dona Marija Ribeiro de Karvaljo, osamdesetosmogodišnja brazilska dama promuklog glasa, dovršava nabrajanje 16 svojih trudnoća i za to vreme posmatra Žoze Alberta, svog najstarijeg sina, koji joj je došao u nedeljnu posetu i sad puši cigaretu dok sedi na njenom kauču. „Uz ovoliku decu koju sam rodila”, kaže dona Marija blago, dok njen glas odražava samo tihi prekor, „već bi trebalo da imam preko stotinu unučića.”

Žoze Alberto, koji je celo jutro pecao na jezercetu koje se nalazi na njegovom ranču, još uvek je u šortsu. Dnevna soba njegove majke u gradu Sao Visente de Minas u centralnom Brazilu taman je dovoljno velika da u nju stanu tri zbijene fotelje, televizor, brojne porodične fotografije, uramljeni crteži koji prikazuju Isusa i Blaženu Devicu Mariju, a tu je i crni kauč od vinila na kojem je sada zavaljen profesor Karvaljo, penzionisani upravnik univerzitetske Ekonomske škole i jedan od najeminentnijih brazilskih demografa u proteklih pola veka. Podiže noge na kauč i osmehuje se. On, naravno, zna ukupan broj unučića: 26. Tokom većeg dela svog radnog veka, on je beležio, analizirao i pisao o neverovatnom brazilskom demografskom fenomenu koji se, u malom, dogodio i u njegovoj porodici, koja je unutar dve generacije svoju stopu rađanja oborila na 2,36 dece po porodici, spuštajući se ka nacionalnom proseku od 1,9.

Ta nova brazilska stopa nataliteta je ispod nivoa proste reprodukcije stanovništva. Niža je od stope rađanja u Sjedinjenim Državama, koja iznosi dva deteta po ženi. U ovoj najvećoj naciji Latinske Amerike – u zemlji sa 191 milion stanovnika, u kojoj dominira rimokatolička crkva, u kojoj je abortus (osim u retkim slučajevima) nelegalan i ne postoji nikakva zvanična vladina politika koja bi promovisala kontrolu rađanja – veličina porodice je u proteklih pet decenija tako oštro i uporno opadala da grafikon koji predstavlja stopu rađanja izgleda kao dečji tobogan.

I nisu samo bogate žene i žene sa karijerom te koje su prestale da rađaju više dece u Brazilu. Obično se smatra da su sela i favele, kako Brazilci zovu svoja gradska sirotinjska naselja, i dalje puni žena koje rađaju decu jednu za drugom – ali to nije istina. U Centru za demografiju, oko čijeg je osnivanja pomogao i Karvaljo, koji je smešten u četiri sata vožnje udaljenom gradu Belo Horizonte, istraživači su ustanovili da pad postoji unutar svake klase ili geografske oblasti širom Brazila. Tokom nekoliko nedelja koje sam nedavno provela u razgovoru sa Brazilkama upoznala sam učiteljice, radnice na sortiranju smeća, arhitektkinje, novinarke, trgovačke pomoćnice, čistačice, profesionalne sportistkinje, srednjoškolke i žene koje su mladost provele kao beskućnice; skoro svaka od njih mi je rekla da bi savremena brazilska porodica trebalo da ima dvoje dece, idealno bi bilo kasal, ili par – jednog dečaka i jednu devojčicu. Troje dece jedva da je prihvatljivo. Jedno može da bude sasvim dovoljno. Jedne večeri u radničkoj četvrti na periferiji Belo Horizontea neudata osamnaestogodišnjakinja s ljubavlju posmatra svog sinčića, koji je tek prohodao, kako, oponašajući tutnjavu, prema nama kotrlja kamion-igračku; mnogo ga voli, kaže ova mlada žena, ali ona je završila sa rađanjem. Koristi izraz koji sam i ranije čula od Brazilki: „A fábrica está fechada.” („Fabrika je zatvorena.”)

Izraziti pad nataliteta nije samo brazilski fenomen. Uprkos zabrinutosti zbog rasta populacije na planeti, skoro polovina svetske populacije živi u zemljama gde je stopa rađanja, zapravo, pala ispod stope proste reprodukcije, na nivo na kojem par ima samo onoliko dece koliko je potrebno da zameni taj par – nešto iznad dvoje dece po porodici. Stopa rađanja je rapidno opala i u gotovo svim ostalim delovima sveta, sa značajnim izuzetkom podsaharske Afrike.

Za demografe koji rade na razumevanju uzroka i posledica ovog zapanjujućeg trenda, to što se u Brazilu dešava od 60-ih godina prošlog veka predstavlja jedan od najzapaženijih primera za proučavanje na planeti. Brazil zauzima ogromno kopneno prostranstvo, sa velikim regionalnim geografskim, rasnim i kulturološkim razlikama, pa ipak podaci o stanovništvu su u Brazilu tradicionalno veoma temeljni i pouzdani. Elementi brazilskog iskustva se ogledaju i u mnoštvu drugih zemalja, uključujući i one u kojima većinu stanovništva čine rimokatolici. Međutim, izgleda da ni u jednom drugom narodu na svetu situacija nije tako dramatična kao u Brazilu.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...