-  

Arhiva časopisa

  -  

Avgust 2011

Delom majmun, delom čovek

Delom majmun, delom čovek

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Li Berger stoji u smrtonosnoj klopci i smeška se. To je rupa u zemlji koja se nalazi na oko 45 kilometara severozapadno od Johanesburga, na uzvišenoj smeđoj dolini gde krda žirafa povremeno promiču među drvećem.

Crvenkasti zidovi ove jame nadilaze Bergerovu visinu i na pojedinim mestima su dovoljno strmi da uspinjanje ili silaženje učine prilično zastrašujućim. Pre oko dva miliona godina ova jama je bila prilično duboka, tako da nijedno stvorenje koje bi u nju upalo nije moglo da utekne. To objašnjava zašto je Berger pronašao fosile, kao i njegovo odlično raspoloženje. On se naginje preko crvenkaste stene pri dnu jame i prstima opipava beličaste izbočine. „Liči na deo ruke”, kaže. „To znači da smo pronašli još jednu jedinku.”

Prva dva skeleta koja su izvađena iz jame bili su mladi mužjak, starosti od 12 ili 13 godina, i odrasla ženka. Berger, paleoantropolog sa Univerziteta Vitvotersrend u Johanesburgu, i njegove kolege objavile su ovo otkriće u aprilu 2010. godine. Ovo nalazište, erodirana krečnjačka pećina Malapa, nalazi se u području koje je već čuveno po drevnim fosilima ljudi, pa ga često nazivaju i kolevkom čovečanstva. Dobar deo te reputacija počiva na nalazima s početka XX veka, kada je Južnoafrička republika iznedrila najbolje dokaze rane ljudske evolucije, uključujući tu i australopitekus afrikanusa, u to vreme našeg najstarijeg poznatog pretka. Počev od kasnih pedesetih godina prošlog veka, epohalna otkrića do kojih je došla porodica Liki u Tanzaniji i Keniji, potom slavno otkriće skeleta Lusi, starog 3,2 miliona godina, koji je pronašao Donald Johanson u Etiopiji, prenela su prava na naziv kolevke u istočnu Afriku koja od tada njoj pripadaju.

Li Berger misli da će se kolevka ponovo zanjihati. On veruje da Malapa možda poseduje ključ za jedno od najznačajnijih, najmanje shvaćenih poglavlja ljudskog evolutivnog puta: porekla prvih vrsta dovoljno sličnih nama da bi se nazivali ljudskim – pripadnika roda homo.

„Možda je upravo ovde počela istorija razvitka”, kaže dok kreće da se uspinje uz zidove jame.

Ove godine u aprilu, na međunarodnom skupu arheologa u Mineapolisu, Berger i njegove kolege iznele su dokaze na osnovu kojih vrsta Malapa, poznata kao australopitekus sediba, verovatno predstavlja prelazni oblik između ranog australopitekusa i našeg roda homo. Dokazni materijal za ovu tvrdnju obuhvata i mali mozak australopitekusa (s nekim začuđujuće savremenim karakteristikama), majmunolika ramena i ruke prilagođene za veranje po drveću, na koje su pripojene šake, koje neobično liče na sveremene, s preciznim stiskom rukovaoca alatima. Prema ovim istraživačima, stopalo odrasle ženke predstavlja još čudniju mešavinu; njen uglavnom savremen članak je povezan za kost pete koja je primitivnija od kosti pete australopitekusa afarenzisa, vrste kojoj pripada Lusi, a koja je bar milion godina starija.

U nauci koja je sklona sporenjima i svađama, ovakva tvrdnja neće proći bez rasprava. Ali, niko ne spori da su fosili iz Malape jedinstveni.

„To otkriće zaista ostavlja bez daha”, kaže Kerol Vord, paleoantropolog sa Univerziteta Misuri, koja proučava evoluciju čovekolikih majmuna i ranih hominina (što je naziv za ljude i druge nemajmunske primate; neki istraživači daju prednost starijem izrazu, hominidi). „Nemamo drugu grupu fosilizovanih skeleta, tako izrazitih i potpunih, sve do neandertalskih koji su tek nešto stariji od 100.000 godina.”

Takvo obilje i odlično stanje fosila ima mnogo veze sa osobitom geografijom ovog mesta. Malapa je, izgleda, bila istovremeno životodavni izvor vode i ubistvena klopka. Pre dva miliona godina, ispod uzvišenih, valovitih šumskih dolina i brda nalazio se akvifer posut pećinama. Neke od tih pećina su imale strme izlaze na površinu ili vertikalna okna duboka i po 50 metara. Tokom vlažnih perioda, kada je vodostaj bio visok, životinje su mogle lako da piju iz površinskih lokvi. Tokom sušnih razdoblja, prateći zvuk ili vonj vode, osmelile bi se da krenu u tamu neke od tih jama i rizikovale da padnu u skrovitu jamu.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.