-  

Arhiva časopisa

  -  

Avgust 2011

Naftovod kroz raj

Foto: Pol Niklen i Ekhard Cajdler
Foto: Pol Niklen i Ekhard Cajdler

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

„Kraljica severa” bila je ponos flote trajekata Britanske Kolumbije – sve do one noći kad je potonula.

Negde odmah iza ponoći 22. marta 2006. godine, tokom rutinske plovidbe od Princa Ruperta do Port Hardija, ovaj trajekt je upravo bio napustio uzani kanal Grenvil, dug 72 kilometra. A onda je nešto pošlo naopako. Oficir za kormilom se bio zapričao sa jednim drugim članom posade i nije skrenuo posle izlaska iz kanala koji poput puščane cevi gleda pravo na špic ostrva Gil. Dvadeset minuta iza ponoći, trajekt je brzinom od 17,5 čvorova udario pramcem u ostrvsku hrid i rasparao trup. Posle sat i dvadeset minuta, „Kraljica” je otišla na dno 430 metara ispod površine.

Od 101 čoveka na brodu preživelo je njih 99 i to ponajviše zahvaljujući meštanima obližnjeg Hartli Beja, koji su usred kišovite i vetrovite noći krenuli svojim ribarskim čamcima da ih spasavaju. Dvoje putnika nije nikada pronađeno. „Kraljica severa” i danas leži tamo gde je potonula. I svakog dana iscuri malo goriva iz njenih rezervoara, u kojima još uvek ima na desetine hiljada litara dizela.

„Morali smo da naučimo nove reči”, seća se Helen Klifton, matrijarh autohtonog plemena Gitga’at, čiji pripadnici žive duž obale. „’Sjaj’, ’sija’, ’grgolji’, ’izbija’… To nam je otvorilo oči šta sve može da se desi kad dođe do katastrofe.”

I sada, kada pripadnike plemena Gitga’at iz Hartli Beja pitate o predloženom projektu „Severni prolaz”, naftovodu koji će ove vode pretvoriti u saobraćajnicu supertankera, oni uvek spomenu „Kraljicu”. Kažu da su iz te nesreće naučili dve lekcije. Prvo, koliko god da je brod siguran, može da potone zbog neke banalne ljudske greške. A drugo, kad se nesreća dogodi, oni će morati sve sami da očiste.

Zbog toga sumnjičavo gledaju na naftovod i tankere koje će on privući – njih oko 220 godišnje. Vlada je već odobrila flotu tankera za tečni prirodni gas, koja treba da se okupi u obližnjem Kitimatu 2015. godine. Naftni tankeri biće još veći.

„Ja predajem matematiku u ovdašnjoj školi”, kaže Kameron Hil, član plemenskog saveta u Hartli Beju. „Ako bih matematički izrazio nesreću ’Kraljice severa’, nazvao bih je iks na kvadrat. A potencijalna šteta od velikih naftnih tankera bila bi iks na stoti.”

Predlogom projekta „Severni prolaz” pleme Gitga’at i prašuma oko njih upleteni su u veliku geopolitičku igru naftom. „Severni prolaz” nije samo naftovod. To je pokušaj Kanade da postane globalni igrač na petrolejskom tržištu. Po bogatstvu rezervi u naftonosnom pesku u Alberti, Kanada je odmah iza naftonosnih polja u Saudijskoj Arabiji, pa ipak, praktično jedino tržište na koje danas izvozi sirovi naftonosni pesak jesu Sjedinjene Države. Kanadska kompanija Enbridž hoće da izgradi naftovod vredan 5,8 milijardi američkih (5,5 milijardi kanadskih) dolara da bi transportovala naftu 1.177 kilometara, od Alberte do Kitimata. Naftovod sa duplim cevima provodio bi naftu na zapad, zajedno sa kondenzatom, tečnošču za razblaživanje guste sirove nafte, koja bi se zatim u tečnom stanju vraćala na istok, u Albertu. Džinovski tankeri, od kojih su neki dugački gotovo koliko je i Empajer stejt bilding visok, nakrcani kondenzatom ili sa po 2,15 miliona barela sirove nafte, provlačili bi se kroz lavirint ostrva do Kitimata i natrag.

Preko naftne luke na Zapadnoj obali naftonosni pesak iz Alberte postaće dostupan i azijskom tržištu, uključujući Kinu. Među azijskim rafinerijama i kanadskim naftnim kompanijama, koje su u projekat izgradnje naftovoda „Severni prolaz” uložile 105 miliona dolara, nalazi se i kineska državna naftna kompanija Sinopek.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u martovskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.