Nakon Odese u Kijevu: prelepi grad entuzijasta i brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti

Otkrijte zašto su, uprkos bogatim ukrajinskim specijalitetima i kulturno-istorijskim spomenicima, najsnažniji utisak na Bojana u Kijevu ostavili ljudi koje je upoznao u ovom gradu.

Nakon Odese u Kijevu: prelepi grad entuzijasta i brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti Foto: Bojan Stekić
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Stopirati u Ukrajini nije naročito teško. I mnogo ljudi to radi. Trebalo mi je oko sat vremena da stopiram, a oko osam sati vožnje da bih stigao do Kijeva. Povezao me je izvesni Foad, debeljuškasti dobroćudni Azerbejdžanac koga ću pamtiti po stomačnim problemima i stajanju na svakoj pumpi gde je brzinom svetlosti trčao u toalet.

Prijateljstvo sa Alinom

Predveče sam stigao ispred Alinine zgrade, gde me je video njen rođak i zamalo izgrlio. Čim je ugledao backpack, znao je da sam njen gost i odmah ju je pozvao na telefon da joj kaže da sam stigao.

Od Transnistrije ka Ukrajini: problemi na granici i kampovanje u Odesi

Alina stanuje sama, ali je tih dana u u njenom stanu bila i njena drugarica, Natalija. Dok je Alina bila na poslu, Natalija je kuvala ukrajinske specijalitete. Nisu mogle da veruju šta mi se desilo na granici i Alina mi se stalno izvinjavala što je bila nedostupna kada ju je carinik zvao na telefon. 

Ukrajinu ne možete zaobići ako ne probate Boršc. To je čorba koja izgleda kao da je od paradajza, ali zapravo sadrži sve osim njega. Mešavina šargarepe, rotkvice, pavlake i ko zna čega još daje ukus za koji biste se zakleli da je paradajz. Meni se i nije nešto naročito dopao, ali morao sam da ispoštujem kuvaricu. 

Ljudi koji inspirišu

Alina me je odvela na posao. Pomagao sam njenim kolegama da naprave baštu, koju bi posle pokrili suncobranima i uživali celo leto u sopstvenom kafiću. 

Jedna od najzanimljivijih stvari jeste Alinina firma i posao kojim se bavi. Osnovala je sopstveni biznis i izrađuje nameštaj za decu, lutke i mačke. Sve one nepotrebne stvari, koje bogati ljudi kupuju da bi udovoljili deci ili kućnim ljubimcima. Sama ih dizajnira i zaista sam ostao zapanjen činjenicom šta je sve osmislila. 

Na putu do Indokine: Neobična Transnistrija

Bilo mi je vrlo interesantno preturati po njenim izumima, kućicama, drvenim telefonima i tabletima. Među svim tim umetničkim delima sam stigao do prostorije gde njen kolega Kiril vaja figure od gipsa koje kasnije izliva u bronzi. Stajao sam neko vreme i posmatrao način na koji to radi. Jedno je bilo sigurno. Sve njene kolege, koji su radili u toj zgradi su voleli svoj posao više od ičega. Toliko ljubavi i preciznosti u nekom poslu ranije nisam video. 

Kijev, svetska metropola

Kijev kao svetska metropola zaslužuje strahopoštovanje. Prvi put sam video tako visoke zgrade na ovom putu. Kada bih pokušao da izbrojim spratove, izgubio bih se u brojanju. Ogromni bulevari, pored kojih su se smenjivali betonski soliteri poput naših na Novom Beogradu, samo nekoliko puta viši, gužve poput onih u filmovima o Njujorku i ljudi koji neispavani žure na posao u sakoima i kafama u ruci. 

Moldavija, mala zemlja u kojoj žive ljudi velikog srca

Izvan grada se pruža sjajan pogled na reku i most i tu se nalazi zaštitno lice Kijeva, Majka domovina (nekoliko monumentalnih spomenika koji se nalaze u različitim gradovima bivšeg Sovjetskog Saveza, a koji su posvećeni sovjetskoj pobedi u Velikom domovinskom ratu). 

Osećaj prisustva rata je, čini mi se zaobišao ovaj grad, ali se ponekad u metrou mogu sresti humanitarci, koji nose sliku vojnika koji je ranjen i skupljaju prilog za njegovo lečenje. 

Uskoro vas očekuje nastavak Bojanove avanture, a do tada ga možete pratiti i na njegovom Instagram profilu 



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.