Vesti

Da li nam preti opasnost od Betelgeza?

Image credit: NASA/JPL-Caltech/UCLA
Image credit: NASA/JPL-Caltech/UCLA

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Nikola Božić

Da li nam zaista preti opasnost od eksplozije zvezde koja je tako velika da bi u našem sistemu i Jupiter bio unutar nje?

Sjajna zvezda koja na Orionovom ramenu sija upečatljivim crvenim sjajem poznata je kao Betelgez. Mada samo jedna među milijardama drugih, baš ona je ponovo je došla u žiži interesovanja ne samo stručne, već i šire javnosti. Ispostavilo se da najnovija istraživanja pokazuju da se tokom prethodne decenije skupila, što je izaziva pravu lavinu medijskih reakcija.

O čemu je reč? Zvezda Betelgez se primiče kraju svog životnog puta i trenutno se nalazi u fazi crvenog superdžina. Veoma sjajna, naduvana zvezda, masivnija je od našeg Sunca dvadesetak puta. Toliko je velika da bi u našem Sunčevom sistemu i Jupiter bio unutar nje.

Ipak, ispostavlja se da se njena zapremina promenila. Zvezda se smanjila za oko 15 odsto od 1993. godine.

Uzrok ovome mogu biti dugoročne oscilacije ili sa druge strane prvi znaci smrti zvezde.

Takođe, ovo može biti i posledica promene oblika njene površine usled rotacije.

Zapravo se ne zna kako se superdžinovi ponašaju na kraju svog života i pravi razlog za smanjenje Betelgeza nije jasan.

Možda je u pitanju neka lokalna nestabilnost, ili se zvezda sažima, ili otpušta masu u svemir.

Poznato je da površina Betelgeza osciluje ka spolja i unutra, koristeći energiju konvekcije materijala ispod površine (konvekcija je pojava prenošenja energije mešanjem, pri čemu toplija materija izlazi na površinu, hladi se, prenosi energiju i vraća se ka unutrašnjosti).

Do sada su utvrđene dve periode za ovakve pulsacije. Jedna se dešava jednom godišnje, a druga svakih 6 godina. Kako ova istraživanja ipak pokazuju progresivno smanjenje zvezde, može se zaključiti da se zvezda smanjuje.

Sa druge strane može se ispostaviti da je promena veličine iluzija. Kompjuterske simulacije, naime, pokazuju da temperaturne razlike u ovoj vrsti zvezda mogu površinu zvezde učiniti izuzetno neravnom, što bi dovelo do toga da zvezda iz različitih uglova izgleda drugačije, sa drugačijim dimenzijama.

Ove simulacije pokazuju da zvezde u fazi crvenog superdžina ne izgledaju sferično, nego kao nepravilni krompir. Kako je period rotacije Betelgeza oko 18 godina ili malo više, možda upravo gledamo deo zvezde koje je uži nego ostatak zvezde.

Druga je mogućnost da se ovim merenjima ne meri sama površina zvezde već pomenuti molekularni oblak u kojem se zvezda nalazi.

Astronomi iščekuju nova posmatranja u drugim delovima spektra i snimke bolje rezolucije, kako bi mogao da da odgovor na pitanje šta se dešava na Betelgezu.

Svet u daljini

Betelgez je zvezda prekrivena velikim oblacima gasa i prašine, pa je veoma teško meriti njene dimenzije. Da bi se kroz ove oblake probili do same površine zvezde, naučnici su koristili infracrvene teleskope. To su teleskopi osetljivi na određene talasne dužine infracrvene svetlosti koja dolazi sa zvezde. Tokom ovih merenje utvrđeno je smanjenje poluprečnika zvezde.

Izvor: Elementarijum

Prijavite se ne feed komentara Komentari (1)

Mirzet Suljkanović
09/08/2012 23:38:00
Moje mišljenje je da na prirodno uništavanje ove zvijezde utiče Konvencija koja svojom aktivnošću dovodi do erozije koja daljnjim svojim procesom razara cjelokupan oblik same zvijezde .
Moguće je da dolazi do uništenja zbog naglih promjena temperature posredstvom Konvencije.
ukupno: 1 | prikazano: 1 - 1

Pošaljite komentar comment

NAPOMENA: komentar ili poruka koju ste ostavili može biti objavljena u štampanom izdanju bez prethodne najave

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju National Geographic Srbija