Vesti

Tajne Viminacijuma

Foto: Marija Vidić
Foto: Marija Vidić

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Marija Vidić, Slobodan Bubnjević

Iz arheološkog parka Viminacijum stižu uzbudljive vesti – prvo je na dubini od 17 metara otkriveno sedam novih mamuta, a zatim i još jedna rimska nekropola…

Dve nedelje nakon otkrića sedam novih mamutskih fosila na ugljenokopu Drmno u Kostolcu, za koje se procenjuje da su stari više od 50.000 godina i da su pripadali vunastim mamutima, arheolozi iz Viminacijuma su samo stotinak metara dalje, uz sam obod slavnog arheološkog parka, došli do još jednog spektakularnog otkrića.

Ovde je, na mestu za koje se do sada pretpostavljalo da se nalazilo izvan rimskog logora i grada, pronađena još jedna rimska nekropola. Direktor arheološkog parka, dr Miomir Korać, na osnovu toga zaključuje da se Viminacijum najverovatnije nije prostirao na 400, već na čitavih 450 hektara.

U novopronađenoj grobnici otkriveni su ostaci Starih Rimljana, u jednom od grobova je pronađen i zlatni nakit, dok je primećeno da su prisutni i tragovi gašenog kreča, što je sasvim neuobičajen nalaz. Ovo otkriće otvara sasvim nove pravce u inače živom i uzbudljivom istraživanju drevnog rimskog grada, koji je očigledno bio naseljavan u više epoha.

Zašto je ovo mesto na obali Dunava tako privlačilo Rimljane i Kelte, ali i mnoge druge pre njih? Mamute, na primer.

Groblje mamuta

Viminacijum, pre oko 50.000 godina. Vetroviti plato uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, tek ponegde močvaran i poplavljen, nalazi se na putu kojim ogromna krda putuju ka jugu.

Gonjeni promenama klime i zahlađenjem zbog kojih na severu ima sve manje hrane, mastodonti i drugi gigantski slonovi masovno uzmiču od Sibira ka jugu Evroazije.

U toj velikoj seobi krda pokušavaju da, pre zimskih meseci, pronađu utočište za sebe i mladunce. Močvarni plato uz veliku reku ih bez sumnje magnetski privlači. I to, tokom dugih epoha.

Više različitih vrsta ostaviće kosti baš na ovom mestu koje će hiljadama godina kasnije zauzeti legionari rimske sedme i četvrte legije, kako bi na dunavskoj granici branili Imperiju od upada varvara sa severa.

Pustinjki pejzaž

Viminacijum, danas. Uz samu granicu na kojoj se nalaze ostaci drevnog rimskog grada i logora prostire se jedan neočekivan, zapanjujući pejzaž – tu se nalazi ugljenokop Drmno u kome se već decenijama kopa lignit za termoelektrane Kostolac A i B ukupne instalisane snage od hiljadu megavata.

Predeo je sasvim drugačiji od onog po kom su se kretali mamuti. Po širokom prostranstvu sada mile stotinama metara duge gusenice transportnih sistema, kroz tlo riju čudovišni kopači sa kašikama veličine sobe, a ogromni kamioni se probijaju preko razrovanih puteva od šljunka i ilovače.

Ugljenokopom duva snažan vetar sa Dunava, praćen suncem od koga nema zaklona, dok sitan pesak i ugljena prašina zasipaju užurbane radnike i posmatrače.

No, ovo je mesto gde se poslednjih godina iskopavaju raznovrsni ostaci mamuta. Tako je početkom meseca juna iz arheološkog parka Viminacijum stigla je još jedna uzbudljiva vest – na dubini od 17 metara otkriveno je još sedam novih skeleta.

„Ovo je zaista velika naučna poslastica koju će osvetljavati naučnici iz različitih delova planete“, kaže za Elementarijum dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum, sa kojim razgovaramo na lokalitetu gde su mamuti pronađeni.

1 2 »

Prijavite se ne feed komentara Komentari (0)

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

NAPOMENA: komentar ili poruka koju ste ostavili može biti objavljena u štampanom izdanju bez prethodne najave

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju National Geographic Srbija