Vesti

Alarmantan porast: Kolike će biti temperature na Zapadnom Balkanu u budućnosti?

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Rezultati studije o posledicama klimatskih promena pokazuju da će u skorijoj budućnosti na celoj teritoriji Zapadnog Balkana doći do porasta temperature za 1-2 stepena Celzijusova, a koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do 4,0 stepena Celzijusova.

Temperatura na teritoriji Zapadnog Balkana će u skorijoj budućnosti rasti za 1,2 stepena, a do kraja veka moguće i za više od pet stepeni, upozoreno je u Studiji o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu koju je objavio Savet za regionalnu saradnju (RSS).

U studiji se ukazuje da će temperatura neminovno nastaviti da raste od 1,7 do četiri stepena, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova s efektom staklene bašte.  

Podaci o klimatskim promenama u regionu ukazuju i na "napredovanje suptropske klime dalje na sever, pri čemu će priobalna i južna područja biti veoma vruća i suva tokom letnjeg perioda, čije će se trajanje, prema očekivanjima, produžiti za jedan do dva meseca u periodu od skore budućnosti do kraja veka".  

"Analize klimatskih promena u regionu, generalno, potvrđuju da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života u velikoj meri osetljivi na prirodne nepogode i gubitke usled vremenskih prilika", saopštio je RSS.  

Pogledajte i Koje životinje će prve izumreti zbog klimatskih promena?

Istraživanje pokazuje da su neki od sektora u kojima će se osetiti najveći uticaj klimatskih promena poljoprivreda i šumarstvo, u vidu smanjenje kvaliteta hrane, erozija, degradacije zemljišta, rizika od rasprostranjenog propadanja šuma.  

Klimatske promene mogu da utiču i na smanjenje vode za piće, a posledice će se odraziti i na zdravlje ljudi, jer može izazvati veću učestalost toplotnih udara, prodor novih vektorskih zaraznih bolesti i druge posledice.  

U studiji je iznesen niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama Zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja vezanih za klimatske promene, a posebno s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta, kroz unapređenje i usredsređenje na regionalnu saradnju.  

Pogledajte i Moć klimatskih promena (VIDEO)

Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, dodaje se u saopštenju, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i ostvare ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova do 2020, odnosno 2030. godine koje je postavila EU, kao i da povećaju energetsku učinkovitost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.  

Prema ranijem istraživanju RSS, Balkanski barometar za 2017. godinu, 73 odsto ljudi u regionu smatra da su klimatske promene problem.

Među preduzećima iz regiona 77 odsto su rekla da su preduzela određene mere ili aktivnosti u cilju smanjenja štetnog uticaja na okolinu, dok je njih 21 odsto priznalo da ne radi ništa da umanji rizik po životnu sredinu.  

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.