Vesti

Ljudski organi koji se ne mogu ili ne smeju presađivati

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Od prve uspešne transplantacije organa u istoriji - bubrega 1954. godine, ta grana medicine je toliko napredovala da su nedavno revolucionarnim zahvatom ranjenom vojniku presađeni penis i skrotum.

Od prve uspešne transplantacije organa u istoriji - bubrega 1954. godine, ta grana medicine je toliko napredovala da su nedavno revolucionarnim zahvatom ranjenom vojniku presađeni penis i skrotum.

Jedan je Francuz nešto pre toga postao je prva osoba koji je drugi put presađeno lice, jer se prva transplantacija završila neuspešno, a druga je ušla u istoriji ponovno uzgojivši kožu koju je izgubio s više od 95 odsto tela, zahvaljujući uzorku koji je dobio od brata blizanca.

Presađivanja više nisu ograničena na vitalne organe: srce, jetru ili pluća. Ljudi danas mogu dobiti novu šaku ili čak matericu.

Ali neki organi ne smej se dirati. Zasad.

Eksperiment koji je izazvao podeljene reakcije: Naučnici uspeli da održe u životu mozak svinje izvan tela

Na vrhu te liste je mozak. Razlozi su i tehnički i etički, kažu stručnjaci.

"Sve što ima veze sa nervnim sistemom najteže je presaditi jer nemamo efikasne tehnike za regeneraciju živaca", objasnio je transplantacioni hirurg Dejvid Nasrala sa univerziteta Oksford.

"Zato su transplantacije mozga i očiju zasad izvan dometa moderne medicine", rekao je.

Postoje 'hirurzi' koji navodno planiraju da presade glavu, ali ovi ozbiljniji kažu da bi pacijent, po svemu sudeći, umro. Mnogi sumnjaju da je uopšte moguće spojiti nervna tkiva dve kičmene moždine.

Iznad svega, presađivanje mozga postavlja uznemirujuća moralna pitanja, uključujući i ono temeljno: Šta čini osobu? Samo mozak?

Pogledajte i 10 najvažnijih otkrića u medicini

Takav pacijent verovatno bi se borio s konceptom "ljudskog identiteta", kaže se u nedavno objavljenom članku u časopisu “Surgical Neurology International”.

"Čak bi i sećanja na to koju je ulogu bivše telo imalo u stvaranju pacijentovog identiteta bila u mogućem konfliktu s novim, doniranim telom", napisali su bioetičari Anto Kartolovni i Antonio Spanjolo.

Slična su pitanja već viđena u slučajevima transplantacija lica i ruku. "Ta psihološka konfuzija neke osobe može dovesti i do ozbiljnih psihičkih problema, pa i doslovce ludila", dodali su.

Pogledajte i Urađena prva operacija presađivanja glave na čoveku

Jeste li za svinjsko srce?

S obzirom na to da doniranih organa nikada nije dovoljno, korišćenje životinjskih srca, pluća ili jetre za spas ljudskih života sveti je gral medicinske nauke.

Ali tome na putu tvrdoglavo stoji odbacivanje organa drugih vrsta.

"Pokušalo se s ksenotransplantacijama 1950-ih i 1960-ih, s bubrezima šimpanzi, na primer. Ali organi su bivali odbačeni u roku od nekoliko dana. U to doba naučnici nisu mogli da probiju tu barijeru, kako presaditi organ s jedne vrste na drugu", kaže Olivije Bastijen iz francuske biomedicinske agencije.

To se polako menja jer naučnici shvaćaju kako modifikovati gene koji podstiču imunološki sistem na napad na 'uljeze' koje doživljavaju pretnjom.

Sada se u istraživanjima fokusiraju na modifikaciju gena životinjskih donora kako bi se njihovi organi oduprli reakciji ljudskog imunološkog sistema, ali istovremeno moraju da spreče i prenos životinjskih bolesti.

Pogledajte i Deset najčudnijih medicinskih fenomena

Na umu treba imati i dobrobit životinja. "Do koje mere treba da potkopamo životinjski imunološki sistem, potencijalno ih izložimo bolestima i patnji, samo da bismo mogli da ubiramo njihove organe", pita se Bastijen.

Ima li ograničenja?

Stručnjacima je ostalo još malo organa koje je tehnički nemoguće presaditi. Dva su zasad isključena zbog etičkih razloga - testisi i jajnici.

Na primer, ako primalac s novim testisima postane plodan, čija su to deca, njegova ili donorova?

Isto pitanje javilo bi se i u slučaju transplantacije mozga u drugo muško telo.

Saznajte i Da li postoji lek za jednu od najsmrtonsnijih bolesti današnjice?

Članak objavljen prošle godine u časopisu “Journal of Medical Ethics” poziva na reviziju odnosa koristi i štete pri transplantaciji organa koji nisu nužni za spasavanje života.

"Najveći rizik za primaoce organa dolazi od snažnih, ali štetnih lekova - imunosupresiva, koji su nužni kako presađeni organ ne bi bio odbačen", napisali su naučnici Atur Kaplan i Dankan Purve.

Imunosupresivi imaju dugu listu nuspojava, uključujući i mogući rak, ali to je prihvatljivo kada su u pitanju presađivanja srca ili pluća. Ne toliko za novo lice, ruku ili genitalije.

"Odmak od transplantacije kao načina spasavanja života prema načinu unapređenja života zahteva i promenu u etičkom razmišljanju koje je dugo bilo temelj transplantacione medicine", zaključili su.

Izvor: Hina

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.