Vesti

Od beloglavog supa do orla krstaša – ko vodi brigu o simbolima Srbije?

Foto: Fondacija za zaštitu ptica grabljivica
Foto: Fondacija za zaštitu ptica grabljivica

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Kako je došlo do toga da se posle dužeg vremena beloglavi sup, inače maskota našeg Olimpijskog tima, vrati na naše područje, a kako smo uspeli da do istrebljenja dovedemo orlove krstaše, zaštitnike koji krase grb Srbije?

Ovo su samo neke od tema koje će biti pokrenute 14. marta od 18:00 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda na tribini uoči premijere nagrađivanog dokumentarca „Džejn“.

"Stvarno je do nas. Mi smo ti koji mogu doneti promene. Ako vodimo život tako da ostavimo najmanji mogući uticaj na okolinu, ako kupujemo stvari koje je moralno kupiti, a ne kupujemo one koje to nisu, preko noći bismo mogli promeniti svet“, poručila je slavna primatološkinja dr Džejn Gudal u svom, sada već čuvenom TED govoru u kojem je govorila o tome šta šimpanze deli od ljudi, odnosno šta nas to spaja.

Na tragu njenog revolucionarnog rada, Festival nauke uoči premijere dokumentarnog filma „Džejn“ nastalog u produkciji National Geographic-a, organizovaće naučnu tribinu na kojoj će se govoriti o izazovima, problemima, ali i primerima pozitivne prakse i podizanju svesti o ugroženim životinjskim vrstama u Srbiji.

Učesnici razgovora biće Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji, dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a u ulozi moderatora naći će se Rambo Amadeus, naš poznati muzičar i ekološki aktivista.

Pogledajte i Crni strvinar: Povratak na srpsko nebo

Premda obuhvata manje od jednog procenta teritorije Evrope, Srbija može da se pohvali time da u njoj žive čak 43% vrsta sisara i 66% vrsta ptica koje nastanjuju stari kontinent, a brojne su i one endemične vrste koje žive samo na teritoriji naše zemlje. Ipak, za 429 životinjskih vrsta u Srbiji veruje se da su na pragu istrebljenja, zbog čega je važan zajednički rad kako institucija, tako i pojedinaca koji mogu učiniti mnogo.

Jedan od primera dobre prakse, kada je zaštita životinjskih vrsta u pitanju, svakako je beloglavi sup. Ovaj impozantni lešinar, čiji raspon krila može biti i do tri metra, kod nas živi u specijalnom rezervatu prirode Uvac, ali je pre samo dvadesetak godina bio pred izumiranjem. Posebnim programom zaštite i radom biologa udruženih u Fondaciji ptica grabljivica, njihova brojnost je u porastu, pa je danas na Balkanu upravo Srbija zemlja sa najvećim brojem beloglavih supova. Zato je i ptić ove vrste supa po imenu Srećko uzet za maskotu Olimpijskog tima Srbije, sa željom da njegova istrajnost, snaga i brzina inspirišu i ohrabre i naše olimpijce.

Saznajte i Zašto se lešinari ne otruju hranom?

Za razliku od ovog, jedan od najistaknutijih primera loše prakse u Srbiji vezuje se za orlove krstaše, moćne grabljivice koje ponosno krase grbove čak devet evropskih država, uključujući i Srbiju. Iako je u našoj zemlji orao krstaš strogo zaštićena vrsta, on je zbog ljudskog faktora trenutno pred izumiranjem jer je ostao samo jedan gnezdeći par na teritoriji naše države!  Ova situacija mogla bi da se promeni na bolje zahvaljujući projektu za zaštitu orla krstaša „Panon Igl“, koji su 2016. godine pokrenule Srbija, Mađarska, Austrija, Češka i Slovačka, a koji finansira Evropska unija.

"Šta je onda rešenje“, zapitala se dr Džejn Gudal u pomenutom  TED govoru, ubrzo nudeći sama odgovor na svoje pitanje. „Oruđa za rešavanje problema su znanje i razumevanje. Treba poznavati činjenice, ali i videti kako se uklapaju u celu sliku. Marljiv rad i upornost - nema predaje - ljubav i saosećajnost vode poštovanju svega živog.“

Neobičan život i jedinstveni naučni put ove hrabre Britanke okosnica su filma „Džejn“ Breta Morgena koji će nakon brojnih svetskih festivala u Beogradu premijerno biti prikazan 14. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Čuveni reditelj dokumentarnih filmova na raspolaganju je imao arhivu National Geographic-a, bogatu materijalom koji do sada nije prikazivan, a koji gledaoce vodi nekoliko decenija unazad, na put u tanzanijski nacionalni park Gombe. Radnja počinje kada Džejn, tada dvadesetšestogodišnja Britanka, vođena samo svojom ljubavlju prema životinjama kreće u prvu ekspediciju sa ciljem proučavanja šimpanzi. Strpljivo gradeći poverenje životinja, uskoro je dospela na naslovne strane kada je otkrila da su šimpanze veoma inteligentna bića sa društvenim životom, sposobna da koriste alate da bi došle do hrane.

Pogledajte i Tim eksperata neumorno radi kako bi povređeni beloglavi orao dobio novi kljun!

Kada je 1964. godine National Geographic poslao holandskog filmadžiju Huga van Lavika da zabeleži njen rad, njih dvoje su se zavoleli, ali su profesionalne obaveze, epidemija dečije paralize i nasilje među šimpanzama ugrožavali idiličan odnos ovog para. Iako je u filmovima i knjigama mnogo toga rečeno o radu dr Gudal sa šimpanzama, o njoj kao ženi u naučnom svetu, ali i o njenom privatnom životu zna se malo toga. Sada, dok Džejn proučava šimpanze, a mi proučavamo njen život, vidimo kako se rodila ljubav i kako se borila da napravi ravnotežu između braka i majčinstva i svog životnog sna.

„U ovoj priči najviše me je zainteresovala borba za priznanje jedne žene, naročito u vreme kad je Džejn radila“, rekao je režiser Bret Morgen. „Ovaj film je u velikoj meri ljubavna priča, s tim da nije reč o ljubavi između muškarca i žene, već između žene i njenog rada.“

Nakon premijere u Kulturnom centru Beograda, film „Džejn“ imaće televizijsku premijeru 18. marta u 21:55 na National Geographic kanalu, a tog dana ovaj dokumentarac biće emitovan u 172 države na čak 43 jezika.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.