Vesti

Svetlost Benelongove kolibe

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Darko Donevski za Elementarijum

Na mestu slavne sidnejske opere, nekada se nalazila mala ribarska koliba u kojoj je živeo Benelong, mladi Aboridžin koji je bio spona između dve kulture – britanske i aboridžinske

Dok se zavese pripremaju za spuštanje na parter sidnejske opere, poslednji svetlosni snop projektuje na belom platnu lik mladog Aboridžina. Plesna predstava se završava, zatvoren među četiri zida glavni junak okončava svoj život ali samo delimično nagoveštavajući gledaocu kako je proveo svoje poslednje trenutke. Plesači ansambla Bangara su otkrili svoja tela – znoj, kapljice crvene tečnosti pod pojasom kao bljesak krvi pod bičevima engleskih kolonista, ruke podignute prema Suncu u znak zahvalnosti i iščekivanja. Trupa je iskoračala na binu, zajedno sa njom i mladić koji je odigrao Benelonga. Poklanja se publici, aplauz udara u svod dvorane, odbija se i dugo odzvanja kao svest o virtuozno odigranoj sudbini jednog od najznačajnijih simbola u istoriji Australije. Čitav život u sat vremena, ali kad eho utihne koliko zaista taj život poznajemo i shvatamo?

Benelong (1764-1813) je bio pripadnik Eora, ljudi koje danas u Australiji generalnim imenom zovu Aboridžinima. Benelong je punim imenom u istoriji zabeležen kao Vularavare Benelong (Woollaraware Bennelong), ali podaci iz sidnejskog Maritime muzeja kažu i da je imao nekoliko drugih imena, poput Bunde-Bunda što na jeziku Eora znači jastreb. Smišljanje imena u plemenima Australije je posebna zanimljivost, jer je zapisano da su ih mnogi naseljenici davali po prvoj ulovljenoj ribi ili prvoj viđenoj ptici. Benelong je svoje detinjstvo proveo živeći blizu reke Paramate, koja se sliva u današnji Port Džekson, popularni zaliv u Sidneju. Tamo je kao mladić često lovio ribu i družio se sa ostalim pripadnicima svog naroda. Ipak, tok i stil života mladog Benelonga okrenuo se ka nepredviđenim izazovima za koje Eori nisu bili pripremljeni.

Kolonizacija starih kultura

Godine 1788. na obale Australije se iskrcala posada sa jedanaest velikih brodova koji su osam meseci plovili od engleske luke Portsmut sve do Sidneja. Iako se u istoriji može čitati nekoliko različitih interpretacija, ono što je nedvosmisleno je da su lađe doplovile iz daleka sa osvajačkim ciljem! Dolazak Engleza nije samo napisao neke od najkrvavijih saga o osvajanjima (za Evropljane) novih svetova, već je ostavio i priču o jednom od najčudnijih “prijateljstava” ikad ispričanim. Uporedo sa zadacima o eksploatisanju prirodnih resursa “nove južne zemlje” (kako su Englezi nespretno tada zvali Australiju), novopostavljeni guverneri dobili su i direktnu naredbu od kralja Džordža III da naprave sponu sa lokalnim stanovništvom.


Foto: Profimedia

Bilo je zamišljeno da se ta veza kreira tako što bi se doslovno oteo izabrani muškarac iz lokalnog plemena, obučio engleskom jeziku i veštinama, nakon čega bi ispunjavao dovoljno “kriterijuma” da vrši ulogu posrednika između Engleza i Aboridžina. Englezi su svakako želeli da znaju više o aboridžinskom načinu života i preživljavanju, mada nikada nisu iskreno želeli da komunikaciju ostvare na prirodan način, bez unapred uspostavljene pozicije superiorne rase.

Jednostrano nametanje kulturnih i socijalnih normi kao dugoročni cilj ipak se ne može nazvati željom za dijalogom, te je model u kome bi se kompletno prihvatalo učenje ili verovanje naroda koji su na dvoru smatrani divljacima bio nezamisliv za kraljevske osvajače. Zbog toga priča o Benelongu i njegovoj sudbini može da se podvede pod jednakost sa pitanjem: šta je sudbina moderne ljudske komunikacije? i čak dalje: da li smo zaista naučili lekcije iz prošlosti? Da li je moderan čovek sposoban da ostvari komunikaciju bez spoticanja o etablirani status koje njegova država ima u datom istorijskom trenutku? U vremenu kada se civilizacija priprema za direktan suživot za veštačkom inteligencijom, kada brzina širenja virtuelnih komunikacinih informacija prevazilazi energetske kapacitete prosečnog čoveka, priče iz ne tako daleke prošlosti ostaju nedovoljno poznate a njihove pouke neusvojene i potcenjene.

Plesač sa belim šeširom, elegentnim mornarskim odelom i velikim mačem oživeo je lik Benelongovog prijatelja. U istoriji je zapisano da je to bio Artur Filip (1738-1814), jedan od najpouzdanijih kraljevskih pomorskih oficira, i čovek koji je postao prvi guverner današnjeg Novog Južnog Velsa, savezne države Australije. Danas je Novi Južni Vels najmnogoljudnija savezna država na istočnoj obali kontinenta, ali tada, 1788. godine Novi Južni Vels je bio deo obale sa naseljima koja su svoju istoriju započela 5000 godina pre dolaska osvajača.

“Plemena su uznemirena i među ljudima je strah”, stoji zapisano u dnevniku brodskog oficira. Artur Filip sa svojim vojnicima posmatra mlade ljude kako provode vreme u lovu i druženju blizu današnjeg glavnog sidnejskog zaliva, i za oko im zapada mladi Benelong. Dok proslavljaju ulov, Aboridžini ni ne slute da će jedan od njih biti otet. Kako je kasnije zapisao u svojim memoarima jedan od vojnika, Vilijam Bredli, “bio je to najteži zadatak i najbeskrupuloznija zamisao koju su ikad morali da sprovedu u delo”. Iznenađujuće, Benelong, iako u okovima, nije pokazivao znakove očajanja, opiranja ili straha. U svom novom životu brzo je našao zamenu za stari dom – savladavao je lekcije velikom brzinom, postajući ubrzo miljenik Artura Filipa.

1 2 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija