Vesti

DRONOVI: Visokoletačka pomoć

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Nina Stroklik

Dronovi su najpre bili napravljeni kao neka vrsta borbene alatke: vojske ih ko­riste za špijunažu, pa čak i za likvidacije. Ali kao i u slučaju toliko toga iz oblasti vojne tehnologije, bespilotne letelice ulaze u široku upotrebu.

Tekst Visokoletačka pomoć objavljen je u rubrici Kompas u junu NG Srbija u 2017. godine

Nedavno je konsultantska kuća PwC procenila da je globalna industrija dronova dostigla vrednost od oko 127,3 milijarde dolara. Internet kompanija Amazon u decem­bru prošle godine izvršila je svoju prvu isporuku dronom, kojim je jednom klijentu u Velikoj Britaniji poslala striming uređaj i kesu kokica.

Među najnestrpljivijim koji žude za tim da koriste mogućnosti letelica na daljinsko upravljanje jesu humanitarne i servisne humanitarne organizacije. Dronovi nadgledaju lešinare u mon­golskim stepama, isporučuju sanitetski materijal po Ruandi i tragaju za nestalim civilizacijama u Brazilu.

Nedelju dana pošto je Amazon iz­vršio tu svoju isporuku, Unicef i Vlada Malavija obznanili su da će tokom 2017. godine otvoriti prvi afrički poligon za humanitarne letove dronova. Na ovom 40 kilometara širokom uzletištu kom­panije mogu da ispituju kako dronovi funkcionišu pri vršenju različitih za­dataka – na primer pri praćenju ljudi koji beže od katastrofa ili pri uvođenju mreža mobilne telefonije u udaljena po­dručja. „Kompanija koja testira dronove u nekom skladištu u San Francisku ne suočava se sa istim izazovima”, kaže En­dru Braun iz Unicefa. „Ono što se izvede ovde, izvešće se bilo gde u svetu.”

Na drugim mestima u Malaviju Unicef eksperimentiše tako što šalje dronove da procenjuju štetu od poplava ili da iz ru­ralnih medicinskih centara prenose te-stove na HIV virus do laboratorija.

Dronovi su već postali bitna alatka u sve intenzivnijoj borbi protiv lo­vokradica. „Treba nam dron da nam pomogne da vidimo stvari koje ne vi-dimo dok stojimo kraj džipa”, kaže Kolbi Lauks, vođa projekta Krimi­nalistička tehnologija u divljini, pri Svetskoj fondaciji za prirodu. 

Naučnici pri Univerzitetu Džon Murs, u Liverpulu, planiraju da upotrebe dronove u ambicioznom projektu zaštite: dokumentovanju većeg dela biljnog i životinjskog sveta na planeti. Profe­sor biologije Serž Vih je 2015. godine putovao kući vozom zajedno sa jednim kolegom astrofizičarem. Tom prilikom je Vih, koji nadgleda životinjske popu­lacije, pomenuo da traga za načinom kako da pri korišćenju termalnog uređa­ja za noćno osmatranje razlikuje životi-nje i ljude. Kolega mu je ukazao na to da bi se isti algoritmi koji se koriste pri tra­ganju i upoređivanju toplotnih objekata u svemiru mogli primeniti i pri noćnom osmatranju pomoću dronova. Tako su došli na ideju da softver za detekciju zvezda počnu da koriste pri detekciji divljači.

Ovaj dugoročni projekat počeće snimanjem životinjskih populacija u nauč-ne svrhe, a potom će se razviti tako što će i široj javnosti biti omogućeno da postavlja snimke napravljene pomoću dronova i da ih emituje pomoću softvera za detekciju.

Vih predviđa da će dronovi – kao jef­tiniji i manje opasni od aviona i helikop­tera – postati široko prihvaćena alatka u zaštiti prirode. „Njihova prilagodljivost i snimci u visokoj rezoluciji predstavljaju veliku prednost u prikupljanju podata­ka”, kaže on. „Mislim da će rojevi dronova leteti iznad šuma.”

Koje su prednosti dronova >>>

1 2 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u avgustovskom izdanju časopisa National Geographic Srbija