Vesti

Tajna koja se krije iza izgradnje grčkih hramova

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Studije pokazuju da je izgradnja grčkih hramova bila povezana sa astronomijom, ali u kojoj meri?

Mnogi smatraju da su drevni Grci bili veoma mudri i da su znali gde da izgrade svoje svete objekte. „To su mesta koja simbolišu nešto veće od nas“, govorio je nekada deda malenoj Stav Dimitropoulos, novinarki BBC Travel.  

I zaista kad pogledamo, grčki hramovi zaista kriju brojne tajne. Ako bolje pogledamo, primetićemo da Posejdonov hram u Sunionu formira jednakokraki trougao sa Hefestovim hramom u Atini i hramom Afaje u Egini. Apolonov hram u Delfima, Afaja u Egini i Partenon takode formiraju savršen jednakokraki trougao.

Neki poput nastavnika španskog i astronoma amatera Manola Fernandeza sa sugurnošću tvrde da trouglovi koje formiraju ove lokacije predstavljaju pokrete različitih nebeskih tela poput Sunca, Meseca ili planeta i zvezda u odnosu na površinu Zemlje. Ova teorija Fernandeza često vodi u Nacionalnu opservatoriju u Atini. Teleskop Doridis omogućava posetiocima da uživaju u različitim nebeskim fenomenima. Posmatrajući Mesec, Saturn, Mars i različite konstelacije kroz teleskop, Fernandez je ubeđen da su grčki hramovi izgrađeni kako bi uskladili naseljene delove Zemlje sa planetama na nebu. 

Saznajte i 5 izuma antičke Grčke bez kojih ne bismo mogli da zamislimo svet

Ideja o triangulaciji grčkog sveta nije nova. Šezdesetih godina prošlog veka, profesor francuske književnosti Žan Rišer (s posebnim interesovanjem za simbolizam, ezoterične doktrine i grčku mitologiju) na Univerzitetu u Nici je opisao posebnu povezanost svetih naselja jedni s drugima i s nebom. On je zamislio da je Grčka bila podeljena u 12 delova koji su predstavljali 12 znakova zodijaka sa Delfima kao središtem grčke zemlje. 

1 2 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u septembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija