Vesti

GALAPAGOS: Prilagodi se ili umri

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Kristofer Solomon

Zagrevanje planete preti da ugrozi vrste sa Galapagosa koje su inspirisale Darvinovu teoriju o evoluciji.

Tekst Prilagodi se ili umri objavljen je u NG Srbija u junu 2017. godine

Podešava peraja, proverava ventil na bocama i Džon Vitman prevaljuje se preko leđa u Pacifik. Nedaleko odatle okean zapljuskuje Bigl, jedno od više od stotinu ostrvaca, ostrva i hridi koji čine arhipelag Galapagos. Arhipelag teritorijalno pripada Ekvadoru i prostire se duž polutara. More se odbija od obale i povlači uz obilje bele pene.

Na litici iznad zapenušanih talasa plavonoge blune igraju svoj ples, nespretno poput tinejdžera na svojoj prvoj igranci. A dole na stenju ispod njih izbila je svađa između dva galapagoska morska lava. Sve je to verovatno isto ovako izgledalo i zvučalo i kada je Čarls Darvin doplovio ovamo pre skoro dvesta godina. Ova stvorenja, savršeno prilagođena životu na ovim negostoljubivim ostrvima, deluju kao da mogu da odole svemu, pa i samom vremenu.

Odjednom, Vitman izranja na površinu. „Počinje”, kaže mi s grimasom na licu.

Grabi svoju kameru iz ronilačkog čamca i ponovo nestaje pod vodom. Zaranjam i ja za njim. Na pet metara ispod površine Vitman mi pokazuje rukom na režnjasti koral Porites lobata. Ovaj koral bi trebalo da liči na žutozelenu pagodu, ali umesto toga ovaj blešti svojom belinom naspram rozikaste i zelenkaste pozadine morskog dna. To znači da je izbeljen usled reakcije na previše toplu vodu. Uskoro će biti potpuno mrtav.

Saznajte i Delovi sveta u kojima možete da vidite retke životinjske vrste

Na ovakvim mestima kao što je Bigl Vitman i njegova ekipa tragaju za vidljivim posledicama klimatskih promena. A njih nije teško naći. Oni mere temperaturu ove zajednice morskog dna – i doslovno i figurativno. Za vreme el ninja 2016. godine, najintenzivnijeg klimatskog događaja ovde u poslednje dve decenije, temperatura na ronilačkim lokacijama dostigla je čak 31 stepen Celzijusa. (Inače, temperatura vode oko Galapagosa u proseku je za dva stepena viša od nekada uobičajene.) Vitman, koji već 40 godina istražuje priobalne ekosisteme od Uskršnjeg ostrva do zaliva Mejn, boji se da je ovaj izbeljeni koral samo najava masovnog izbeljivanja (i drugih dramatičnih promena u ovom ekosistemu) narednih godina.

 

A post shared by National Geographic (@natgeo) on Jul 2, 2017 at 9:21am PDT

 

ARHIPELAG GALAPAGOS, koji se sastoji od 13 većih ostrva, ima gotovo mitološki značaj. To je bio taj netaknuti raj sa svojim zebama u koji je 1835. godine kročio Darvin i započeo posmatranja koja su mu otkrila (nama takođe) kako je evoluirao život na Zemlji. Njegovo „Poreklo vrsta” uticalo je na „gotovo sve komponente verovanja kod modernog čoveka”, napisao je evolucioni biolog Ernst Majer.

Mada deluju izolovano, ostrva Galapagos ipak nisu imuna na uticaje savremenog života. Klimatske promene stigle su i do kolevke teorije o evoluciji. Legendarne vrste kao što su galapagoske džinovske kornjače, zebe, blune i morske iguane mogle bi da ispaštaju. Slavni ekosistem koji nas je naučio šta je to prirodna selekcija, mogao bi da nas poduči još jednoj lekciji – da nam pruži uvid u ono što se sprema ostatku planete. Ostrva Galapagos su „izvanredna laboratorija za proučavanje reakcije vrsta na klimatske promene”, kaže Vitman.

1 2 3 4 5 »
Inicijalizacija u toku...