-  

Članci

Štafeta mladosti

Foto: FOND MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE
Foto: FOND MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Dragana Nikolić i Nikola Bura

Milivoje Maričić iz Selevca kod Požarevca poznat je u svom kraju kao vrstan pekar, a čuven je i po tome što je 25. maja 1976. godine, kao uzoran mladi poljoprivrednik, u ime svih građana Jugoslavije svečano predao štafetu mladosti Josipu Brozu Titu, maršalu i dugogodišnjem predsedniku federalne države južnoslovenskih naroda.

Belo odelo koje je tada nosio njemu je odavno tesno, pozlaćen sat dobijen kao uzdarje ukraden mu je, dok su isečci iz tadašnjih novina, iako zaštićeni u albumu, uveliko dobili žutu patinu. Blistav je samo njegov osmeh koji mu obasjava lice kada se priseća jednog od najvažnijih događaja u svom životu.

Institut Vinča: Tihi raspad Titovog reaktora

„Dragi druže Tito, čestitam ti rođendan u ime svih naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa željom da nas još dugo vodiš u borbi za mir u svetu…”, ponavlja Milivoje početak svog ondašnjeg pozdravnog govora. Ali zapinje na istom mestu kao tog 25. maja pre 39 godina kada je stajao pred maršalom. Upitno gleda u suprugu. „Kako beše dalje, Dragice?”


Foto: National Geographic Srbija/Marko Risović

Tog davnog dana se nije zbunio, tvrdi, već je ostao bez daha usled brojnih stepenika koje je morao da pretrči do svečane lože na stadionu Jugoslovenske narodne armije, gde ga je čekao Tito sa suprugom Jovankom i najvišim državnim rukovodstvom.

Milivoje je mnogo puta ponovio svoj, najvažniji deo scenarija sleta – dugo vežbane i brižljivo režirane izvedbe plesnih tačaka sa desetak hiljada učesnika, od osnovaca do vojnika.

„Nisam znao da se Titu ne persira, pa mi je trebalo vremena da se naviknem”, priznaje uz osmeh.

Ceremonija primopredaje simbola najboljih želja predsedniku Titu menjala se, kao i njen naziv, dok je i sama palica od početka imala najrazličitije oblike.


Milivoje Maričić i predsednik Tito u svečanoj loži stadiona JNA neposredno posle predaje štafetne palice, 25. maja 1976. godine. Foto: FOND MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Ideja o štafeti potekla je 1945. godine od Josifa Prohaske, uglednog profesora fiskulture Kragujevačke gimnazije (koji je sa srpskom vojskom prešao Albaniju i dobio Orden Svetog Save), inspirisana svečanim prolaskom olimpijske baklje kroz Kragujevac 1936. godine, kao i sokolskom štafetom nošenom 1935. godine od Sarajeva do Oplenca, kada je prenet plamen radi paljenja kandila na grobu ubijenog kralja Aleksandra Karađorđevića.

Pogledajte: Beograd 1961. godine iz ugla američkog turiste (VIDEO)

Ponovo se nosi štafeta
„Ovde samo maršal nedostaje”, čulo se 25. maja 2014. godine na proslavi Titovog rođendana u jednom beogradskom klubu, gde je centralna tačka skupa bila predaja štafetne palice jednom od članova porodice Broz. Ostaje otvoreno pitanje da li je reč o jugonostalgiji ili je posredi bunt što državni i društveni projekti započeti 1991. godine nisu dali očekivane rezultate. Ali ova beogradska štafeta nije bila jedina koju su tog dana primili Titovi potomci. Nošene stotinama ruku, stigle su iz Sarajeva, Subotice, Tivta, Kumrovca, Drvara, Berana, Umaga... Ovogodišnja štafeta stiže na 70. godišnjicu polaska prve.

Prohaska je zamisao javno izneo početkom aprila 1945. godine mladim kragujevačkim gimnazijalcima koji su je odmah preneli Okružnom fiskulturnom odboru. Već sutradan je ideju prihvatio Okružni komitet SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije) za Kragujevac, a potom i Centralni komitet ove omladinske organizacije, dajući novorođenom poduhvatu državni karakter. To je značilo da će svoje štafete osmišljavati i nositi omladina iz svih jugoslovenskih federalnih jedinica, šest republika i dve pokrajine, pored mladih Kragujevčana, koji su se ipak, igrom slučaja, izdvojili.

Izrada kragujevačke štafetne palice poverena je najboljim majstorima Vojno-tehničkog zavoda – Milošu Okiljeviću, graveru, i Božidaru Očišniku, livničkom modelaru. Ali skojevci Kragujevca nisu bili zadovoljni veličinom otvora štafete, predviđenog za smeštaj rođendanske poruke maršalu, pa su zahtevali da se napravi i posebna „Plava knjiga”, dovoljno velika da primi rođendanske čestitke omladinaca iz 106 naselja Šumadije i oko 7.000 njihovih potpisa.


Foto: National Geographic Srbija/Marko Risović

„Knjiga je nazvana po boji platnenih korica, jedinih kojom je raspolagala štamparija, premda je trebalo da korice budu crvene”, naglašava Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije.

1 2 3 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u februarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija