-  

Članci

Hong Kong: u senci Kine

Snimio: Mark Leong
Snimio: Mark Leong

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Majkl Paterniti

Petnaest godina posle povratka pod suverenitet Kine žitelji Hong Konga strahuju da se njihov identitet i njihove slobode ne istope…

Na obodu Južnog kineskog mora metropola Hong Kong blešti i treperi, prepoznatljivi oblakoderi kao izliveni stubovi natkriljuju zaliv u kome se ogledaju sve puste želje i nedoumice ovog grada. Sa premalo ravnih parcela i najvećim brojem solitera na svetu, Hong Kong je krcat zgradama visokim i po stotinu spratova koje se uzdižu sa planinskih padina poput balona ispunjenih helijumom. Hong Kong je lebdeći grad: lebdi između svetova, lebdi na nestabilnom deviznom kursu i berzanskom indeksu, promenljivim cenama nekretnina, juanu – moneti Kine, čiji novobogataši u buljucima hrle ovamo. Lebdi i na naslagama sopstvene prošlosti: drevnog ribarskog sela, utočišta gusara i bivše britanske kolonije. Danas je to poseban administrativni region u sastavu Kine, koji je opet prinuđen da se menja pod snažnim pritiskom novih okolnosti. Uz to, ovaj sedmomilionski grad lebdi na sve izraženijem osećaju nelagode i strepnje, što je u direktnoj suprotnosti sa onim slavnim, blagorodnim vremenima kada je Hong Kong bio jedna od značajnih inansijskih prestonica Azije.     

Razlog što je Hong Kong sa vrtoglavih visina nekadašnje kupovne moći pao u duboku paranoju svakako je nova Kina, po veličini druga privreda u svetu, koja se pretvorila u senku, faktor, himeru i kontekst svakog razgovora u ovom gradu. Niko joj ne veruje. Svi je omalovažavaju i svi joj se dive. Prizvuk opšte nelagodnosti oseća se u čitavom gradu, poput magle koja se valja iznad luke ili iznad sparnih ulica rano ujutro, nalik na mešavinu zbunjenosti, straha i sve jasnije slutnje o gubitku identiteta.

„Ako želite da vidite kapitalizam na delu, idite u Hong Kong”, navodno je jednom izjavio ekonomista Milton Fridman. Međutim, idealizovati današnji Hong Kong kao nekakav raj slobodnog tržišta, koji se razvija i 15 godina nakon što su ga Britanci predali na upravu Kinezima, predstavljalo bi preterano uprošćavanje, ako ne i pogrešno tumačenje raznih negativnih procesa koji se odvijaju u gradu. Time bi se ignorisale napetosti i tektonske promene ispod fasada bleštavog finansijskog centra koji svet vidi u Hong Kongu. Ispod te fasade nalaze se azilanti i prostitutke, mafijaši sa upečatljivom zalizanim kosama, hiljade spremačica iz Indonezije koje hrle u park „Viktorija” gde provode svoj dragoceni jedini slobodan dan tokom nedelje, ljude na ivici egzistencije sabijene u stambene jedinice zvane „kavezi”, koje su veličine kutija za transport frižidera. Mada je bruto domaći proizvod u Hong Kongu deseti po visini u svetu, njegov Džinijev koeficijent – mera jaza između bogatih i siromašnih – takođe spada u najviše na planeti.

Žitelji Hong Konga kažu da se njihov grad menja svakih nekoliko godina i često navode panoramu grada kao najvidljiviji primer. „Osećamo sve te velike promene, ali ne znamo kako da ih nazovemo”, kaže Patrik Mok, koordinator Memorijalnog projekta Hong Konga, poduhvata vrednog 6,4 miliona dolara kojim se pokušava očuvati identitet Hong Konga pomoću interaktivnog veb-sajta sa starim fotografijama i građevinama. „Tempo promena u gradu je previše brz da bismo ga pamtili.”

Da, Hong Kong se ponovo menja. Ali ko i kako ga oblikuje?

Nedaleko od skupih prodavnica firmirane odeće u ulici Kanton Roud i luksuznog hotela „Peninsula” u kvartu Koulun Cim Ša Cui, preko čitavog jednog bloka prostire se dotrajala, vremešna 17-spratnica zvana Čanking Menšens – dom 4.000 ljudi koji čine međunarodnu brigadu kupaca i prodavaca. Naći ćete ih u svako doba kako pod svetlošću neonki švrljaju kroz svet jeftinih hotela, restorana sa afričkim čorbama i indijskim karijima, radnjama u kojima se prodaje bukvalno sve – od viskija na čašu do sarija ili muslimanskih ćilima za molitvu.

Gordon Metjuz, američki antropolog koji poslednjih šest godina proučava Čanking Menšens i piše o njemu, kaže da svake godine ljudi iz 130 zemalja dolaze ovamo u nadi da će napraviti neki posao u onome što on naziva „getom u centru sveta”. Prvobitno, Čanking Menšens je bio dom imigranata iz Kine koji su ga napuštali čim bi zaradili dovoljno za bolji smeštaj. Danas je ovo „više ekskluzivni klub zemalja Trećeg sveta” objašnjava Metjuz, po čijoj proceni oko 20 odsto mobilnih telefona u podsaharskoj Africi potiče upravo odavde. „Ovo je verovatno jedna od najvažnijih zgrada u globalizovanom svetu jeftine robe”, konstatuje on.       
Hong Kong je izgrađen na toj vrsti globalne trgovine, počev od opijuma, što možda objašnjava zašto je do danas granična linija između legalnih i nelegalnih aktivnosti u ovom gradu ostala maglovita. Kada su u XIX veku pristigle britanske trgovačke fregate s namerom da trampe svoje viškove indijskog opijuma zapakovanog u drvene sandučiće, dok su putovali uzvodno Bisernom rekom ka Guangdžou, uočili su granitno ostrvo koje će kasnije postati Hong Kong.

Onda je 1839. godine izbio Prvi opijumski rat. Carska Kina naredila je da se zaustavi trgovina „stranim blatom” koju su vodili „tuđinski varvari”, zaplenivši i javno uništivši 20.000 sandučića opijuma; Britanci su uzvratili dovođenjem svoje ratne flote na 160 kilometara od Pekinga pre nego što su neprijateljstva obustavljena.

Nadzornik trgovine Čarls Eliot u pregovorima je tražio da se naizgled beznačajni Hong Kong ustupi Britancima, uveren da tamošnja luka sa dubokom vodom može biti dobar plen, iako su se imperijalistički stratezi u Londonu bunili zašto ne traži nešto „više uzvodno”. Čak je i kraljica Viktorija otvoreno priznala svoju nedoumicu u pogledu „neobjašnjivih postupaka Čarlsa Eliota” i u šali komentarisala kako će jedna od njenih ćerki nositi titulu princeze od Hong Konga. Pod britanskom upravom udžerice su ustupile mesto granitnim zdanjima, razvila se kolonijalna infrastruktura, duž obala oko prometne luke formirao se čitav grad koji je služio kao tranzitna tačka u trgovini sa Kinom.

Međutim, tek je reakcija na komunističku revoluciju u Kini 1949. godine preobrazila Hong Kong u centar industrijskog kapitalizma. Suočeni sa nacionalizacijom privatne imovine pod Mao Ce Tungom, kineski industrijalci su napuštali zemlju i preseljavali svoj biznis u Hong Kong. Kineske izbeglice su u talasima pristizale u potrazi za poslom. Razvila se jaka kapitalistička privreda koja je grad pretvorila u ogromnog izvoznika robe i mesto koje svojom labavom zakonskom regulativom jednostavno mami investitore sa svih strana.  

Vremenom su u Hong Kongu izgrađeni bleštavi oblakoderi – neke su projektovale svetski poznate arhitekte poput I. M. Peja i Normana Fostera – kao i neki problematičniji stambeni blokovi, gde su iza modernih fasada bujale društvene boljke kao što su prostitucija, trgovina drogom, šverc i kockanje.

Čanking Menšens je pokazatelj svih promena. „Ovde nema mnogo nelegalnih aktivnosti, osim radnika koji su ovde ilegalno jer traže azil”, kaže Metjuz. On smatra da Menšens donekle ispunjava obećanje koje je Hong Kong dao svojim osnivanjem, na temeljima onoga što je bio u XIX i XX veku: multikulturna sredina, otvorena luka, nesputana svetska pijaca. „To je najtačnija definicija onoga što je Hong Kong bio, što jeste i što bi mogao da bude.”
U jednoj prodavnici karija u Čanking Menšensu upoznao sam čoveka koji kaže da je Pakistanac i predstavlja se kao Džek Doson, po liku Leonarda di Kaprija iz filma „Titanik”. Tvrdi da je u svojoj zemlji bio ugrožen i stigao je u Hong Kong bez odgovarajućih dokumenata. Imao je nešto novaca i uložio ga je u prodaju telefona. Sada uglavnom trguje najjeftinijim, mobilnim telefonima koji traju dve nedelje i na kojima zarađuje oko 60.000 dolara godišnje. Mahnuvši rukom u pravcu zagušljivog trgovačkog hola punog ljudi u prolasku, Džek Doson kaže: „Ovo je moja zemlja iz snova.” 

Na Lokhart Roudu, u kvartu Van Čai, prizor u pretrpanom prizemlju jedne trošne zgrade je, blago rečeno, napet: dečaci tinejdžerskog uzrasta stoje igrajući igrice na svojim telefonima, neki ljudi u odelima nervozno cupkaju izbegavajući poglede ostalih, a svi čekaju lift. Vrata lifta se otvaraju, jedna grupa muškaraca iskulja napolje, druga pohrli unutra – i kreću gore. Na svakom od 20 spratova ove zgrade nalazi se po pet-šest stanova koji su zapravo bordeli i u svakom radi   po jedna žena. Zidovi su tanki, pa vam je sasvim jasno šta se tu zbiva.

Osamdesetih godina prošlog veka trgovinu ljudima su kontrolisale trijade – kriminalne bande definisane određenim dijalektom, profesijom i političkom pripadnošću – koje su gliserima uvozile seksualne radnike u Hong Kong. Trijade su prvobitno bile tajna kriminalna udruženja još iz doba većeg bezakonja, ali su naročito uspešne bile šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka u zlatno doba korupcije u Hong Kongu. Filmovi Džona Vua puni nasilja trijada ojačali su koncept gangstera kao heroja, ali su i istakli oštre protivrečnosti koje do danas vladaju u gradu. U sjajnim oblakoderima teku reke novca puneći džepove kalkulantskih biznismena i mešetara u odelima, dok istovremeno na tesnim, pretrpanim ulicama članovi trijada noževima i pištoljima moraju krvavo da obezbeđuju egzistenciju na neljudski način.

Situacija je danas znatno nejasnija i ne toliko ekstremna. Pojedine aktivnosti trijada, recimo trgovina drogom, preseljene su u Kinu. Današnje trijade više ne gaje kult patriotske lojalnosti i pripadnosti određenom plemenu, što je u prošlosti umeo da bude i uzrok međusobnih konflikata, kaže Aleks Cui, penzionisani antikorupcijski službenik. Sada se sve uglavnom svodi na poslovni interes. Ako nešto donosi zaradu, trijade će sarađivati i pre će nesporazume rešavati za stolom nego na ulici. Drže pojedine autobuske linije i poseduju firme za uređenje enterijera, mada se i dalje svakodnevno bave klasičnim uličnim kriminalom. Ali granice više nisu tako jasne. Deca mafijaških šefova pohađaju prestižne univerzitete i više ih zanima novi ajped nego uličarsko siledžijstvo. Krupni kriminalci mnogo više su zainteresovani za ulaganje u nekretnine i posedovanje trkačkih konja nego da rizikuju život u krvavim uličnim obračunima.     

„Neki su shvatili da će, ukoliko krše zakon u Hong Kongu, ići u zatvor”, kaže Cui. „Ali ako odu svega 30 kilometara odavde, u Šendžen, ili u centralnu Kinu, imaju odrešene ruke.” Stručnjak za trijade, Kent Li, dodaje: „Oni koji su ostali ovde nisu tako nasilni, sada ih više zanima profit.”

Izmenama zakona je smanjeno i učešće trijada u sivoj ekonomiji grada. Prostitucija je u Hong Kongu sada legalna, zakonom je regulisana kako da ne bude očigleda javnosti, a da pri tome seksualne radnice ne eksploatišu trijade ili makroi koji bi eventualno probali da se nametnu kao posrednici. Nije baš da nema kršenja zakona, ali on je označio novu eru i navalu seksualnih radnica iz centralne Kine u tolikom broju da je veoma teško potpuno kontrolisati primenu zakona.     

1 2 »

Prijavite se ne feed komentara Komentari (0)

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

NAPOMENA: komentar ili poruka koju ste ostavili može biti objavljena u štampanom izdanju bez prethodne najave

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

Pogledajte šta vas očekuje u septembarskom izdanju National Geographic Srbija