-  

Članci

Kako da napravite novog psa

Foto: Robert Klark
Foto: Robert Klark

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Evan Retlif

Naučnici su pronašli tajni recept neverovatne raznolikosti psećih oblika i veličina, što bi moglo da pomogne i u rešavanju nekih komplikovanih ljudskih naslednih bolesti.

 

Iako je vreme neuobičajeno blago za jedno popodne usred februara u Njujorku, u predvorju hotela Pensilvanija sve vrvi od ljudi u bundama.

Reč je o posetiocima jednog od nesumnjivo najelitnijih skupova ljubitelja pasa na svetu, koji se održava svake godine uoči izložbe koju priređuje Vestminstersko kinološko društvo. Sutra će se najbolji psi u zemlji, od ukupno 173 pasmine, takmičiti za pobedu tačno preko puta ulice, na Medison skver gardenu. A ovo danas više liči na društveni skup četvoronožnih ljubimaca dok se njihovi vlasnici tiskaju u redu da bi se prijavili na recepciji hotela. Jedan baset potišteno posmatra živahnog terijera preko kolica za prtljag. Par mišićavih rodezijskih goniča, na odgovarajućim kožnim povocima, zastaje na kratko da pozdravi čupavog pirinejskog ovčara. A ispred prodavnice suvenira jedan tibetanski mastif, sa šapama velikim kao ljudske šake, njuška se sa jednim malim dahtavim mopsom.

Sva ta šarolikost u foajeu hotela, sa psima svih mogućih veličina, oblika ušiju, dužina njuške i vrsti laveža, upravo i jeste glavni razlog što se ljubitelji pasa toliko vezuju za određenu rasu. Što iz praktičnih, što iz iracionalnih razloga, najbolji čovekov prijatelj je vremenom veštački pretvoren u najraznovrsniju životinju na planeti. To je fantastično dostignuće, s obzirom na to da većina od 350 do 400 pasmina, koliko ih danas ima, postoji tek nekoliko stotina godina. Uzgajivači su ubrzali normalan tok evolucije tako što su kombinovali osobine različitih pasa i naglašavali ih kroz selekciju štenadi koja je imala najviše željenih odlika. Da bi stvorili psa pogodnog za jamarenje, za lov jazavca, na primer, smatra se da su nemački lovci iz XVIII i XIX veka iskombinovali neke osobine goniča – najverovatnije baseta, koji je poreklom iz Francuske – i terijera, i tako dobili novu pseću varijaciju sa kratkim nogama i valjkastim telom, koja je mogla lako da se zavlači u podzemne jazbine. Otuda i nemački naziv dachshund, što znači jazavičar. (Postoji još jedna, manje verovatna verzija, po kojoj ova pasmina u nekom obliku potiče još iz drevnog Egipta.) Gipka, savitljiva koža služila je kao mehanizam odbrane, jer je pas mogao da pretrpi ujede oštrih zuba bez ozbiljnijih posledica, a dug i snažan rep omogućavao je lovcima da ga izvuku iz jazbine sa jazavcem u zubima.

Uzgajivačima, naravno, nije palo na pamet da se stvaranjem tih novih, neobičnih pasmina ujedno poigravaju i sa genima koji pre svega određuju pseću anatomiju. Naučnici su dugo smatrali da se ispod morfološke raznolikosti pasa krije isto toliko genetske raznolikosti. Međutim, nedavni bum u oblasti genomskih istraživanja kod pasa doveo je do iznenađujućeg, čak suprotnog zaključka. Ogromni mozaik psećih oblika, boja i veličina uglavnom je uslovljen promenama u vrlo malom broju gena. Razlika u veličini tela sićušnog jazavičara i korpulentnog rotvajlera zavisi samo od sekvence jednog jedinog gena. A razlika između kratkih, zdepastih nogu jazavičara – pojava poznata kao disproporcionalni nanizam ili hondrodisplazija – i dugih, vitkih nogu jednog hrta zavisi od jednog drugog gena.

Isto važi i za svaku drugu pasminu i skoro svaku fizičku osobinu. U okviru projekta zvanog CanMap, nastalog u saradnji Univerziteta Kornel, Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu i Nacionalnog zdravstvenog instituta SAD-a, istraživači su prikupili DNK od preko 900 pasa 80 različitih pasmina, i od divljih predstavnika porodice pasa, kao što su vukovi i kojoti. Utvrdili su da veličinu tela, dužinu i tip dlake, oblik njuške, položaj ušiju, boju dlake, kao i druge osobine koje sve zajedno karakterišu izgled jedne pasmine, određuje otprilike samo 50 genetskih varijacija. Razliku između spuštenih i uspravnih ušiju određuje jedna jedina genetska zona u psećem hromozomu 10, ili CFA 10. Nabrana koža kineskog šar peja potiče iz jedne druge zone, čiji je naziv HAS2. A otkud čuperak dlake koja štrči na leđima rodezijskog goniča? On nastaje promenom u CFA18. Izmešajte nekoliko varijacija i vaš jazavičar će postati doberman, barem po izgledu. Izmešajte ih ponovo i doberman će postati dalmatinac.

„Ispostavlja se”, kaže Robert Vejn, biolog sa Kalifornijskog univerziteta, „da raznolikost među domaćim psima potiče od vrlo malog broja genetskih varijacija.”

1 2 »

Prijavite se ne feed komentara Komentari (0)

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

NAPOMENA: komentar ili poruka koju ste ostavili može biti objavljena u štampanom izdanju bez prethodne najave

  • Bold
  • Italic
  • Underline
  • Quote

Unesite kod sa slike:

Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju National Geographic Srbija