-  

Članci

Kako Kina planira da nahrani 1,4 milijarde rastućih apetita

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Trejsi Makmilan

Na koji način sve veći apetit Kineza menja kinesku, ali i svetsku poljoprivredu?

Dok posmatramo Đenga Vanjana i Ping Cuejsjeng kako s petnaestine hektara žanju seme uljane rotkve u provinciji Gansu, koja se proteže od severnog do središnjeg dela zemlje, pomalo se osećamo kao da nas je vremeplov vratio u prošlost.

U suvoj dolini okruženoj turobnim planinama, na parceli popločanoj ciglama, Đeng vozi zarđali traktor preko brežuljka suvih biljaka visokog do struka. Dok se one drobe, Đengova žena Ping zabada vile domaće izrade u slamu i namešta je za još jedan prelazak traktora. Naposletku Đeng i Pingova, žilave prilike žutosmeđe puti, rade jedno uz drugo. Vruće je, ali umotani su u odeću da bi se zaštitili od prašine i sunca. Imaju lepa lica, zategnuta i izbrazdana od godina rada na otvorenom, i okreću ih prema nebu dok bacaju uvis sitnu plevu i gledaju kako pada crvenkasto seme. Takav ritam se nastavlja satima. Dok peva Pingova podstiče vetar, mrmljajući: „Duvaj, duvaj!” Mašine mogu da obave taj posao za nekoliko minuta, ali su previše skupe za Đenga i Pingovu. Umesto toga, još uvek mlate rotkvu ručno, kao što su to ratari vekovima činili.

Đeng i Pingova predstavljaju jednu od priča o Kini i njenim seoskim imanjima. Više od 90 odsto seoskih imanja u Kini manja su od jednoga hektara, a prosečna veličina imanja je među najmanjima na svetu. Ali to nije jedina priča. U protekle četiri decenije Kina je dostigla poljoprivredni razvoj za koji je zapadnom svetu trebalo 150 godina – i uz to pronašla sopstveni put. Sve vrste poljoprivrede sada se primenjuju istovremeno: mala porodična imanja, izvanredna industrija prerade mesa i mleka, imanja sa održivom visokom tehnologijom, čak i gradske organske farme.

Foto: EPA/How Hwee Young

Kina se hvata ukoštac sa zastrašujućom zagonetkom kako nahraniti gotovo petinu svetske populacije s manje od desetine njenog obradivog zemljišta dok se prilagođava promenama ukusa. Pre trideset godina oko četvrtine kineskog stanovništva živelo je u gradovima, ali već do 2016. godine 57 odsto je činila urbana populacija koja živi u bogatijoj i tehnološki naprednijoj Kini, s prehranom koja sve više nalikuje na zapadnjačku. Kinezi jedu skoro tri puta više mesa nego 1990. godine. Urbano stanovništvo je 2010. godine trošilo četiri puta više mleka i mlečnih proizvoda nego 1995. godine, a ruralno skoro šest puta više. Osim toga, Kina sada kupuje daleko više prerađene hrane, što je 2016. godine u poređenju sa 2008. predstavljalo povećanje za oko dve trećine.

Pogledajte i Da li ste čuli za jednu od ovih 10 zapanjujućih činjenica o Kini?

Budući da su kineski poljoprivredni resursi tako skromni, obezbeđivanje novog načina prehrane znači okretanje inostranstvu, što navodi Vladu da podstiče – i pomaže – kineske kompanije u sticanju obradive zemlje i fabrika za proizvodnju hrane u zemljama kao što su Sjedinjene Države, Ukrajina, Tanzanija i Čile. Kina se već dugo diči samodovoljnošću u proizvodnji pirinča i glavnih žitarica kao ideološkim odgovorom na političku izolaciju, što ima posledice i na domaća polja. Razmatrajući s ruralnim zvaničnicima politiku prehrane, predsednik Si Đinping im je 2013. godine rekao: „Naša činija pirinča mora biti napunjena većinom kineskom hranom.” To pokreće škakljivo pitanje. Ako se Kinezi budu sami prehranjivali i jeli više kao Amerikanci, šta to znači za njihov način obrade zemlje?

1 2 3 4 5 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.