-  

Članci

Dama iz mora: Kako su morske krave postale inspiracija za legendu o sirenama

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Morske sirene nisu samo plod mašte, one zaista postoje. Međutim, umesto dugokosih lepotica sa ribljim repom, u pitanju su životinje dugačke skoro tri metra i teške oko 400 kilograma.

Rep prekriven sjajnom sedefastom krljušti. Zanosna duga kosa ukrašena morskom zvezdom. Najlepše školjke umesto običnog grudnjaka... Ovo je uglavnom slika koju mnogi imaju o bajkovitim sirenama. Međutim, to nije ni približno onome kako zapravo “prave” sirene izgledaju. Morske krave, odnosno „Sirenie“, kako im je stručni naziv, jesu bića koje moreplovce često navode da ih pomešaju sa zanosnim devojkama.

Ovi sisari, koji se hrane morskom travom, pa ih zato i nazivaju morskim kravama, poznati su i pod imenom dugong, nastalog od malajske reči “dujong”, što u prevodu znači “dama iz mora”. 

Pogledajte i Naučnici pronašli fosilne ostatke morske krave u Kaliforniji

I zaista, kada izranjanu iz vode, u kojoj mogu da budu i do šest minuta, morske krave podsećaju upravo na sirene iz grčke mitologije, a sve zahvaljujući repu nalik na kitov rep. 

Čak je i slavni istraživač Kristofer Kolumbo u svom dnevniku zabeležio susret sa ovim neobičnim životinjama.

Naime, poznati moreplovac je 9. januara 1493. godine, ploveći u blizini Dominikanske Republike, u svoj dnevnik zapisao kako je video tri sirene. 

Tradicija duga 16 vekova polako nestaje: Upoznajte poslednje korejske sirene

"Sirene nisu ni upola lepe kao što mi je rečeno". Ipak, u pitanju su bile morske krave. 

Foto: Shutterstock

Morske krave imaju vrlo masivno telo cilindričnog oblika. Prednje noge su im se preoblikovale u peraja, a zadnje su se sasvim povukle tako da njihovi ostaci više nisu vidljivi ni na kosturu. Nemaju leđno peraje kao neki kitovi, a rep im se preoblikovao u vodoravno peraje. Na debeloj, bledoj koži koja prekriva punačko telo dugonga raspoređene su jedva vidljive dlake kojima životinja može da oseti pokrete u svojoj blizini.

Saznajte i Ko je bila Pokahontas?

Hiljadu milja od mora kojim je Kolumbo plovio, dugong - koji uglavnom naseljava vode Indijskog i Tihog okeana - je deo legende već vekovima.

Godine 1959, unutar malezijske Tambunove pećine, otkriveni su 3000 godina stari pećinski crteži na kojima se vidi dugong.

U Palauu, državi smeštenoj u zapadnom Pacifiku koja broji više od 340 ostrva, dugong ima centralnu ulogu u tradicionalnoj ceremoniji i mitologiji. 

Foto: Shutterstock

Olimpija E. Morej, direktorka Nacionalnog muzeja u Belau, kako se još naziva Palau, kaže da “Palauanci poštuju svoje okruženje i sva živa bića u njemu - drveće, biljke, sve životinje i ptice".

"Mi verujemo da su dugongi nekada bili ljudi”, tvrdi Olimpija.

Ipak, mnoga staništa morskih krava su danas ugrožena, pa se čini da će, ukoliko se nešto ne preduzme, ove nežne životinje, koje su nekada poslužile kao inspiracija za legendu, zaista i postati deo iste.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje januarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija