-  

Članci

SVEMIR: Novi pohod na Mesec

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Sem Hau Verhovik

Može li se zaraditi slanjem nove misije na Mesec?

Tekst Destinacija Mesec. Ponovo. objavljen je u NG Srbija u avgustu 2017. godine

Naučnici, vizionari, zagovornici, sanjari: svi streme ka Mesecu. Ponovo. 

Mlađani indijski inženjeri zauzeli su, pomalo nervozno, svoja mesta u improvizovanoj konferencijskoj sali u nekadašnjem skladištu automobilskih akumulatora u Bangaloru. Ispred njih se nalazilo nekoliko starijih muškaraca i žena, od kojih su mnogi sedokose lučonoše grandioznog indij-skog svemirskog programa. Prva azijska svemirska agencija koja je poslala orbiter na Mars takođe je prošlog februara skoro utrostručila raniji svetski rekord lansirajući u orbitu u samo jednoj misiji čak 104 satelita. Svi su bili usredsređeni na malu kotr-ljajuću napravu jedva veličine mikrotalasne rerne.

Članovi mlade ekipe objašnjavali su svoje planove da kasnije ove godine lansiraju u svemir ovaj uređaj koji će na raketi stići do lunarne orbite udaljene skoro 400.000 kilometara, da ga daljinski navedu da sleti na Mesec i pošalju da krstari njegovim surovim krajolikom. Inženjeri TeamIndusa saopštili su da će njihova kompanija sve to da obavi sa skromnim budžetom, verovatno od oko 65 miliona dolara, koji će većinom biti pribavljen od privatnih investitora.

Ašiš Kačolija, istaknuti mumbajski investitor, koji je u ovu firmu uložio više od milion dolara, sedeo je u zadnjem delu prostorije, prikovan disku-sijom u kojoj je intenzivna rafalna paljba pitanja pri odbrani doktorske teze nekako bila pomešana sa slobodnom atmosferom Lok Sabha, bučnog donjeg doma indijskog parlamenta u kome svi viču i glasno se smeju. Kačolija nije morao ovde da provede ceo dan da bi proverio da li mu se isplati ova investicija – daleko od njegove najveće – ali je ostao samo da bi saslušao učeni dijalog o projekcijama selenocentričkih orbita (onih u čijem se centru nalazi Mesec), modeliranju sila, apogeju i perigeju, i o tome kako su „klinci” napravili matricu kovarijanse greške.

„Uzbudljivo je, zaista”, objasnio je Kačolija. „Ti dvadesetpetogodišnjaci i dvadesetosmogodišnjaci svoje proračune, celokupan svoj rad, brane pred ljudima koji predstavljaju hiljadugodišnju nacio-nalnu kolektivnu vazduhoplovno-kosmičku mu-drost i iskustvo.” Njegov prijatelj S. K. Džen, takođe poznati indijski investitor, klimao je glavom u znak energičnog odobravanja. „Ovi klinci su zapalili maštu cele Indije”, komentarisao je. „Svima su stavili do znanja da ništa nije nemoguće.”

Skoro 50 godina nakon kulminacije prve velike trke na Mesec, u kojoj su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez potrošili fantastične sume državnog novca pokušavajući da budu prvi koji će spustiti ljude na njegovu površinu, odvija se nova intrigantna trka ka našem najbližem komšiji u svemiru, koja se uglavnom finansira iz privatnih izvora i podrazumeva dramatično niže troškove. Najneposrednija nagrada, Google Lunar XPrize (ili GLXP), vredna 20 miliona dolara, biće dodeljena jednom od pet timova, finalista iz svih krajeva sveta. To su prvi timovi koji iz privatnih izvora finansiraju svoje pokušaje da na Mesec spuste letelicu koja može da na Zemlju vrati sliku visokog kvaliteta.

Ovo takmičenje je eksplicitno osmišljeno po uzoru na nagrade koje su podržavale trku u ino-vacijama u periodu ranog razvoja avijacije, od kojih je najznačajnija bila nagrada Orteig, koju je 1927. osvojio Čarls Lindberg kada je svojim avionom Spirit of St. Louis neprestanim letom prešao razdaljinu od Njujorka do Pariza.

Kao i nagrada Orteig, i takmičenje za GLXP predstavlja stvar nacionalnog prestiža. Za tu čast se, pored Indije, bore i timovi iz Izraela, Japana i Sjedinjenih Država, kao i jedan multinacionalni tim. U 16 timova koji su dospeli do prošlogodišnjeg polufinala bilo je zastupljeno i mnogo drugih nacija.

Koliko različitih zemalja porekla – skoro isto toliko različitih pristupa i komercijalnih partnerstava u pokušaju da se reše tri osnovna problema s kojima se suočavaju: lansiranje sa Zemlje, spuštanje na Mesec i potom kretanje da bi se prikupili i poslali podaci. Da bi savladali ovaj poslednji izazov, tri tima planiraju da razviju varijante tradicionalnih rovera, a preostala dva nameravaju da svoje naprave za sletanje iskoriste da naprave veliki korak za privatno preduzetništvo: oni će minimalnu zahtevanu razdaljinu od 500 metara radije da „preskakuću” nego da „voze” površinom Meseca.

1 2 3 4 5 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija